-акростих-
О српски
синци и витезови
На ноге
сада устајмо сви;
Авај, још
звече ропски окови,
Мачем их
снажно раскин'мо ми.
Онамо браћа
наша премила
Болове
трпе вјекова пет.
Ропска им
тама обзорје скрила
Азијски душман
гњави их клет.
Ћордом
Ивана гонимо кугу,
Оштримо маче
куцн'о је час;
Сад је већ
хора, да светом дугу
Прегнемо
тамо гдје зову нас. –
Рођена браћа,
мило огњиште,
Еројско
гробље и круне пад;
Морамо
тамо од нас се иште
Аманет
свети то нам је сад.
Јуначки
браћо, напријед смјело,
Море нек
крви пред нама ври;
Онам' ће
ловор красит' нам чело
Храбрену
мишку кад душман зли
Осјети
сада и рече нам:
Дом нам је
тамо у далек Шам.....
Бар Мило Јововић
Цетињски
Вјесник бр. 102 1912
Нема коментара:
Постави коментар