Приказивање постова са ознаком Мило Јововић. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Мило Јововић. Прикажи све постове

понедељак, 9. децембар 2024.

Мило Јововић - Маћедонији

 




Маћедонији (1903.)

 

Црни се облак над тобом вије
и људска крвца потоком лије,

а зар си коме крива и дужна,

Маћедонијо тужна!

 

На безакоња свијет се грози,
а ти му залуд вичеш: помози

да гоним са себе невјерна скота,

Маћедонијо сирота!

 

Зар човјечанство двадесетог вијека
за тебе нема ни мрве л’јека,

да безакоња угуши гадна,

Маћедонијо јадна!

 

Јевропа мирно с далека гледа,
како ти твоја страдају чеда

она је срца тврда и ледна,

Маћедонијо бједна!

 

Црни се облак над тобом вије
и људска крвца потоком лије,

а зар си коме крива и дужна,

Маћедонијо тужна!
















петак, 27. мај 2022.

Мило Јововић - Глоса


 

 Мило Јововић


Глоса

 

Црногорче, царе мали,

Ко те овће још не хвали?

Мачем бијеш, мачем сјечеш,

Мачем себи благо течеш.

 

Бранко Радичевић

 

 

Ти у ови камен голи

Борио си с’ од вјекова,

Живот даде, крвцу проли,

Не хтје примит стег окова.

Да како те не би звали:

Црногорче царе мали.

 

Противника сила клета,

Испред твога мача гине;

Љубав к роду, вјера света

Уздиже те у висине;

А пушка ти к’о гром пали:

Ко те овђе још не хвали?

 

Ђе удара твоје копље,

Не лиши се душман јада,

К’о пред вјетром лако снопље

Преза, гине, мртав пада.

Бјеж’ с огњишта њему речеш:

Мачем бијеш, мачем сјечеш.

 

Не даш туђем твоје ништа,

Пратиш твоју стару славу,

Са твог прага и огњишта

Поносито дижеш главу.

Напред гледаш, ступат ђе ћеш:

Мачем себи благо течеш.

 

Мило Јововић

















понедељак, 25. април 2022.

Мило Јововић - Слога-Посвећено Барској Омладини

 Мило Јововић




Слога

Посвећено Барској Омладини

(Акростих)

 

Залуд пакост клета о неслози ради,

Да међ’ браћом сродном мржњу распростире;

Раздором да ц’јепа и злу да се слади;

Али братска љубав никад не умире.

 

Вода крвца није, мајка нам је иста –

Она свијех грли једнакијем жаром,

Вјера је у љубав и у срца чиста,

Једна је молитва пред светим олтаром.

 

Ено онај очи пут небеса диже,

Раширеним рукам’ Створитеља моли,

Они опет главом пригиба се ниже,

Сам Бог знаде чији је вапај бољи.

 

Вјером својом дакле свак нек творца слави

А брат брата нека правим срцем грли,

Кад је у невољи нек не заборави,

Одма нека к њему брзим кроком хрли.

 

Мој брат да ми страда  - нека тако рече –

Са њиме ћу и ја да дијелим јаде,

Вјера нам је љубав и крвца што тече:

Оћу и ја пасти ђе ми братац паде.

 

Једне дакле мајке ми смо синци прави,

Ако нам се вјера дијели у троје,

Зашто братац брата да мрзи и дави,

Да му се злу слади, весели и поје?

 

Разгонимо дакле себичност и злобу,

А згрлимо чврсто братска срца наша;

Врзимо је себи у дубоком гробу,

Боље ће нам пријат’ тад братимска чаша.

 

Радо ћемо тада постић’ нашу мету,

А пакосном врагу што нас криво гледа;

Трн у оку биће, када види свету

И братимску љубав међу српска чеда.

 

Материнска љубав свршит’ се не даде,

Само кад је слога братска прекаљена,

Тад можемо стално бити пуни наде;

Вазда постојани као тврда ст’јена.

 

Ој, мол’мо се Богу сви у истом гласу,

Вјечно да устраје љубав међу нама;

Јер тим путем само корачи се к спасу,

Ето ово учи и вјера нас сама.

 

Роду срећа, без тог, не може да цвати,

Омладино српска, узданицо рода,

Моћ и снагу треба свеђ љубав да прати,

Онда тек ће стићи она жељна згода.

 

Јади ће нам проћи, свануће нам зора,

А то Србин чека, и дочекат мора.

 

У Бару 1896.         Мило Јововић 

 

Босанска Вила бр. 18  1896.














понедељак, 18. април 2022.

Мило Јововић - Српској застави

 




Српској застави

 

Заставо српска, заставо мила,

Увјек си Србу Ти драга била,

И бићеш вазда док траје свјета,

Јер си за њ света.

 

Кад трубе бојне глас се зачује,

Ко са њим први у бој путује?

Ти се уз њега лепршаш чила,

Заставо мила.

 

Србин те сваки поштује, цјени,

Жив не допушта да те ко плјени,

Ђe гoђ се борба крвава лила,

Ти си се вила.

 

Кормилом лађе ти си му била

И свуд поносно ширила крила,

Уз тврди камен међу хероје

Мјесто је твоје.

 

Лепршај чило, поносна буди,

И храбри наше јуначке груди,

Ми ћемо вјерни те остати.

Увјек нас прати.

 

Заставо српска, заставо мила,

Увјек си Србу ти драга била,

и бићеш вазда док траје свјета,

Јер си за њ света.



Мило Јововић, Бар