Комита у заседи
Умукнула паљба. Крв пуши с равница.
Окончана битка победна и љута.
Четири јунака, опаљена лица,
Запала за тврду бусију крај пута.
На пушкама њиним блеште бајонети.
Слатко је и дично за свој род умрети!
“Скоро ће бегунци. Већ су у планини.
-Најстарији јунак друговима збори –
“Ослушните; чујем говор у даљини
“И хрзање коњско дубоко у гори!
“Данас ћемо браћо до циља доспети.
“Данас ћемо славу, ил’
гроб свој видети!”
Слушају. У сваком бурно срце игра
Осматрају бомбе и убојне метке,
И потајно, ћутке, ко четири тигра,
Вребају, стиснувши танке брзометке….
Сваки се у души помирио с гробом.
А Турци све ближе .... и зборе међ собом:
Један:”Ја сам, браћо, ситну децу клао!”
Други:”Смрт сам сејо, кудгод нога крочи!”
Трећи:”Ја сам, браћо, живе људе драо!”
А четврти:”Мртвим ја сам коп’о очи!”
А пети, чиј коњиц зазире у тмини,
Узбуђено збори чети и дружини:
“Браћо, мене плаши тај мир и планина!
“То ћутљиво стење, та подмукла шума!
“Ја несрећу слутим, јер све ми се чини
“Ко да нешто шушну у тами крај друма!
“Него, хајд’мо брже!”- преплашено збори
“Нешто ће нас снаћи у тој клетој гори!”
Ал’ џин
један тада ко лав избездушен,
На бусију, хитро, докле око трене,
Искочи са бомбом, силан, разбарушен,
Оријашке снаге, мишице гвоздене,
И измахну снажно …. помози му Боже!
И хитну се бомбом штогод игда може.
И удари, прште … И, ко да се сруши
Огромна планина од гвожђа и стења,
И прхнуше у вис, кроз дим што се пуши,
Делови од руку, парчад од камења….
“На бајонет! Јуриш! за част српског рода!
“Живела Србија! Живела слобода!”
Јагодина. Вој. Ј. Илић –
Млађи
Илустрована ратна кроника Свеска 34
Нема коментара:
Постави коментар