Вуку-Војину Поповићу
Лагано и мирно дан студени гасне,
Октобарско сунце за стење се скрива,
У даљини ватре светлуцају јасне,
Попала је магла врх поља и њива.
Другови се крећу као сенке смрти,
Газећ’ преко вода и стења и глиба,
Опрезни и смели. Свако пушку прти –
Оштар, студен ветар суво класје гиба….
Тамо у даљини ужегнуше ватре,
Пустили су напред извидницу јаку –
Ноћас треба душман у прах да се сатре,
А мистичне сенке губе се у мраку....
И дубоко некуд у мрак су замакли –
Један к’о
и други јуначина сушта;
У свачијем оку сјај победе цакли
И на свач’је чело смрт пољубац спушта.
Милорад Павловић
Илустрована ратна кроника Свеска 30
Нема коментара:
Постави коментар