“....Скопље је пало! ...”
“....Скопље ј пало! ... “ Не, Скопље се
дигло
На крил’ма орла двоглавог и белог,
Скопље се дигло! ... лешеви су пали! ...
А крв је текла народа нам целог.
И вали крви Скопље су нам дигли
Горе и више, где је некад било
И само над њим дух Душанов лебди
И витезова његових му крило.
О, стан’те,
сени, витезова палих
Пред Скопљем царским, Кумановом рујним
Стан’те и чујте: кандила вам палим
За покој душе, животом вам бујним.
Палим га жаром што вековма тиња,
Да плане пламом сав сте живот дали,
Нек вам је слава! ... а гробови ваши
Значе: славно сте умирати знали ...
Београд, октобра 1912 Ив. М. Милићевић
Илустрована ратна кроника св. 2
стр. 13
Нема коментара:
Постави коментар