Р. - Црногорки

Црногорки

Викно ли се: ко је витез!

Весело ти груди плану:

Па соколу на мегдану

Помагати храбро стану!

За то Српству ти си красна 

Ка’ звијезда неба јасна..!

Задиме ли равна поља,

To их пламен живи носи:

Твој се тада дух јуначки

Од појава тог узноси!

Црногорко! ал’ си красна,

Ка’ звијезда неба јасна!

Загрми ли испод неба,

Од јуначког љутог праха:

Ти нијеси од тог тутња

Осјетила никад страха!

У најжешћем грому боја

Узноси се слава твоја!..

У том страшном грому збориш:

 „Удри сине, не жал’ крви,

Немој ми се повратити

Ак’ не будеш данас први!“

О ала си мајко славна,

Шпартанци си старој равна.

„Ако тебе љуте рано

На бојиште то освоје:

Ја ћу онда привијати

Превитешке paнe твоје!”

О ала си мајко зорна

Мученице неуморна!

„А паднеш ли за слободу

И за олтар земље свете:

Онда ће ти в’јенац славе

Твоја земља да оплете!”

О ала си зорна мати

Бог ће сина твог чувати!

Свагда желиш љутог боја

С душманином да се води,

Док се ц’јело мило Српство

Од окова ослободи!

Ти желећи тако мати

Слобода ће засијати!

                                      Р.

“Црногорка” број 2  1884