Л. - Повратак у отаџбину

Повратак у отаџбину

Ловћене, Ловћене!

Невјесто горда сињега мора,

Клисуро дична дичнијех гора,

Идоле свети мојега срца,

Да си ми здраво!

Да си ми здраво, подножје свето

Домовине ми, најдражи каме!

Целивам твоје пурпурне ст’јене,

Сто пута људским знојем појене,

Сто пута крвљу јуначком рошене,

Да си мн здраво!

Да си ми здраво гробницо света

Генија Српства, којега ум је

Са твојих гора много пут лета

У тајне дворе другога св’јета !

Да си ми здраво!

У туђем св’јету лутах ја дуго,

Као бјегунцу свак ми се руго,

Па питам себе: гдје ми је дом?

Ја немам дома — ја сам сирома !

Клео сам тада, поносни каме,

Баш твоје, твојо клисуре саме!

Кад се ја родих, часак сам клео,

Клео сам тада вас свијет бео!

Клео сам мл’јеко матере моје,

Клео сам себе, клео све своје!

А сада?

На гола к теби кољена падам,

Па кажем теби да много страдам

У прогонству! Ох спаси, спаси прогнана сина

Из ланца туђина! Дај ми да у твом хладу починем,

Дај ми да у твом каму погинем !

Смилуј се...!

Што? Примаш ме?

Целивам тебе поносни каме,

Сто пута милији од жизни саме!

И млазом суза очију мојих

Хоћу да слова ова напишем:

„Ти Црна Горо, мој мили доме,

Дубоко лежиш у срцу моме!

У свако доба, дању и ноћу,

На браник рода млађан ја доћ’ ћу !“

Л.

“Црногорка” број 2  1884