Глигор Стевов Вукотић - Великом војводи Петру Вукотићу

Великом војводи Петру Вукотићу

Коло браћо хватајмо се

Споменика славу стару

Дичну славу од јунака

Вукотићу Петру бану

2.

Коме Србу од Немање

Па до овог бјелог дана

Ил у Срба ил другога

Помало се нађе пара

3.

Еј соколе с Чева равна

Срца бјеше Обилића

Страшна стаса и облика

А погледа Страхињића

4.

Велика су твоја дјела

Према миле домовине

За заслугу твоје славе

Неумрли Српски сине

5.

Нема душе у Србина

Те не слави твоје име

Еј дјела су твоја света

Отаџбине дични сине

6.

Сиротна је земља наша

Без твојиех Витезова

Тебе жали непрестано

Сва јуначка Црна Гора

7.

Особита овог доба

Најновијег овог свијета

Када Босна и Захумље

Од нас помоћ тражи чека

8.

Развили смо барјак славе

Да тражимо земље наше

Које крви Црногорске

Често пута горко сташе

9.

Ах да ти се подигнути

А из скромне гробне тмуше

Да огрну Српска срца

И утјеши наше душе

10.

Устај дико земље ове

Помоз’ Србу у невоље

Да тражимо српске земље

Слобода не света зове

11.

Еј да ти се подигнути

Да полетиш на планине

Да погледаш земље ружне

Пут Захумља у пучине

12.

Да погледаш земљу нашу

Куда јеси крвцу лио

За слободу браће миле

Нијеси се ти штедио

13.

А да ти се подигнути

Да научиш Српску ђецу

Како ваља сјећи палит

Па да плану и утеку

14.

Ај ко би ти спјева’ славу

И уздиг’о твоја дјела

Мучно би се ико наша

Нако сама бјела вила

15.

Али српска омладина

Вазда ће те спомињати

Дјела твоја дична славна

Срби вазда светковати

16.

То заслуге јесу твоје

Српски змају огњевити

Српска сабљо

Орле прави страховити

17.

Хеј рашири твоја крила

Из тог стана устаните

Крајем наше Црне Горе

Стани да је соколите

18.

Али јоште ти почини

Та доста си орловао

Док је судба ријешила

Тес’ у вјечни сокак пао

19.

Примјер си ни оставио

Како ваља предњачити

Како ваља домовину

Поштовати и бранити.

Свршено

Глигор Стевов Вукотић