Пловац
Радомир
Орлински – Бар.
Притајан огањ свети обвијен у пухору¹
У олтар древна храма тајанствен чека дах,
Да сијне чудним сјајем, к’о зв’језда кад у зору
С врхунца
пурпурнога на један бљесне мах.
Промрзнут
пловац ломни са бурног океана
Разгријат хоће
груди на пламу огња тог, –
Пропјеват’
жељан хоће, кад лед му са усана
Растопи усном
врелом љубави страсне бог.
К’о цв’јет ће
олеандар заруђет’ лице тада,
И сијнут очи
опет промрзлом пловцу том;
На жалу самцу
ће се појавит вјера, нада
Ко Ибис света
птица – да л’јечи
груди лом.
На грани
запловиће од кедра са Ливана
По бурном мору
опет, док нађе пристан свој;
Ко б’јели
морски галеб — у пјени окупана
Без весла лаћа
хоће пркосит, бури злој.
¹ Прашина.
CPЂ SRÐ
Нема коментара:
Постави коментар