Анђео љубави
Радомир Кр. Орлински Бар
С двери из кандила
златног шири се мирис измирне,
Вије се к сводима храма, кадећи вјековне стјене,
Стубове у лету томе мермера бијелог дирне,
Дим гдје се диже к’о сјене,
С кандила када се крене.
Свемиром мрачнијем свуда царује тишина света,
Копреном поноћи зав’јен свијет уњихани ћути;
Блиједи призрак се јавља, небеску свјетлост да срета;
Земљини најдаљи кути
Пјесму ће љубави чути.
Сјајном огрнут одором анђел из рајскога стана
Праћен уз гласове труба лети кроз свемир свуд пусти,
Символи свети га красе: небеског финика грана,
Палма и ловори густи...
Храму се анђео спусти.
Умилним звуцима анђел сањиве духове буди,
Крилима снове разгони, кадећи одаје мирне;
Љубави светијем огњем осјени свијету груди,
Смрзла му уста додирне
Капљицом божије смирне.
Анђео свемира вјесник клекну на свјештено мјесто
Пропјева љубави химну душа му небом озарена;
Ничице уснама таче свемоћне истине престо,
Љубав тога се трена
Испуни сва васелена. –
CPЂ SRÐ
Нема коментара:
Постави коментар