понедељак, 23. март 2020.

Никола Ст. Љубиша - Из Бајрона




Из Бајрона

Тебе кад притисках уза своје груди,
Бијах миран судбом, пун љубави, среће,
И нико нас, мишљах, раставити неће —
Ал’ пре смрти ево раставише људи.

Па нек те растави са мном људска злоба,
Ја ћу тужним срцем с тобом се разићи;
Али твој лик, душо, са мог срца дићи
Нико вјеруј неће, нико до мог гроба... 


И ако устанем из те гробне таме,
И у вјечни живот прах се наш пробуди
Опет ће ми чело бит’ на твоје груди,
Јер гдје тебе није, нема раја за ме.


Ник. Ст. Љубиша


“Луча” 1900.







Нема коментара:

Постави коментар