Богдан Милановић-Крајишник - У тешким тренутцима сјећање на покојну мајку

У тешким тренутцима

сјећање на покојну мајку

Мајко мила, гдје си сада?

Гдје ли твоје око мило?

Да погледаш чедо твоје —

Како ти је потавнило!

Да му видиш мутне очи,

Да му сазнаш срца боле, —

— Мајко мила, чедо твоје

Тешке ране љуто боле...

Па у овој муци, мајко,

Да бар чујем р’јечи твоје —

Лакше би ми души било, —

Престале би сузе моје!

Али тебе, мајко, нема,

Тебе црна земља крије,

А чедо ти остављено

Немилосна судба бије...

Над невином младом главом

Демоклеов мач се вија —

Чеду болом савладану

Нада жићем хала зија...

Око њега громи грме

И паклене јуре чете —

Ох!... радо би, мајко, хтјеле,

Да се твоме чеду свете...

Ал’ јуначки чедо твоје,

Трновите стазе гази —

Крв му лопи... Он не гледа

Што фурија над њег’ слази.

Лети чедо, напр’јед лети

К двору оном што се блиста,

На ком сјајна слова пишу:

„За род, ко је срца чиста!“

Ал’ од једном гром загрми —

И зграда се у прах створи, —

А твој синак, мајко, оста

Над пепелом да се бори...

Ох!.. да ми је, мајко мила,

Да ти видим лице твоје —

Лакше би ми души било —

Престале би сузе моје.

Али тебе, мајко, нема,

Тебе црна земља крије —

А чедо ти остављено

Немилосна судба бије!...

Бос. Петровац    Богдан - Крајишник

"Луча" 1896.