Аморкиње
— У ђердан моме злату —
Над споменом твојим...
Као што се данак буди
У осм’јеху зоре ране,
К’о што роса тајно жуди
На цв’јетиће успаване, —
Тако, ето, душа моја
Над споменом твојим бдије
И прољева сузе своје —
Што те судба мени крије…
Бог. Крајишник
"Луча" 1900.
Нема коментара:
Постави коментар