Паде ми се
на’м женити...
Паде ми се
на’м женити:
Минух село
— сломих
чело...
Минух друго
— сломих
ногу...
А у треће
нађох
жену,
И зваше ме
на
обједе:
Сварише ми врућа
скроба.
Узех једном
— опарих
се,
Узех другом
— ожегох
се...
Свукох гаће на
сред
куће,
И побјегох испод куће...
Зоваху ме три
балтезе¹):
— „Оди,
зете, јеђи скроба!”
За мном тешта
чашом
меда:
„Оди,
зете, мари ране!...”
¹) Свастике, турска ријеч.
Из збирке Риста
М. Поповића.
“Луча” 1897.
Нема коментара:
Постави коментар