Rodoljubivi pozdrav
od
SAVE TÖKÖLIE
XXXXXXXXX,
svih pravah Doktora, Nj. c. kr. vel, savěnika, zlatne ostruge
viteza, više slavnih varm. prisědnika i družtva Matice Sèrbske u Pešti Predsědnika
itd.
Dru. LJUDEVITU GAJU
God. 1836.*).
Ijubezni
gospodine!
Ti živ mi bio! otac ti i majka,
Koja tebe Ilira porodi
prostrana
I ne stisla u Horvatske
granice.
Ako li ih je zemlja poklopila,
Sème biše, iz kog se ilirska
uzvisuje jela.
I ja sam pre 30 godinah ime Ilirie
Iz groba
podigao, pitaš li kako?
Kad umrem,
ti uznati možeš.
Čitam tvoj proglas za novu godinu,
- U kom sve Ilire
zoveš k sebi.
Неј! da b’ sva ilirska
kolěna
Za teb’
išla u majkino krilo,
Kako bi se
majka sinmi ponosila,
Kako bi se bratja u krilu gèrlila.
Ne b’ gledali, kako s’ koi kérsti,
S lěva desno, il s’ desna na lěvo,
Nit koi se Muhamedu klanja:
Već gledali b’ kervcu ilirisku,
Koja njima u žilama teče**).
Al idi pobro! kako si mi pošao,
Negled’ těrnje, ni oštro kamenje,
Protri stazu,
bit će sledovnikah.
U Aradu 23. Sêčnja (Jan.) 1836.
Tvoj počitatelj
Sava Tököli, v. r.
* U odbitju narednoga učrednika ovoga lista, g. Dra. Ljudevita Gaja, (koi će se, kako nam od 23. Rujna (Sept.) t. g. iz
Praga pisa, sa svojega dugoga literarnoga puta što skorie
povratiti.) najde nižepodpisani u shrani učredničtva ilirskoga ovaj rodoljubivi
pozdrav od velemožnoga gospodina c. kr. savětnika i predsednika družtva Matice
Serbske u Pešti na gorispomenutoga sve pohvale i ljubavi svihkolikih pravih i
iskrenih domorodacah vrědnoga gospodina učrednika jošte početkom godišta 1836.,
kako podpis svědoči, pisan. U ovo doba je naime g. učrednik, — na premnoga
dragocěna pisma od slavnih muževah domovine naše, zahtevajućih: da bi se naše
novine, budući je jedan jezik, město samo horvatskih, obćenitim, starim i
klasičkim imenom «Ilirske Movine» nazvale, — proglas za god. 1836. izdao, u
kojem i zbiljam po savětu mnogih domorodacah navěsti, da ćeju se novine naše
obćenitim imenom «ilirske » zvati, kakono što se i danas s premilostivim c. kr.
privoljenjem (žestili se naši neprijatelji, kako i koliko im drago) već u petu
godinu zovu i nadalje se s pomoćju božjom i podupiranjem vrědnih domorodacah
zvati budu. Ovaj, rekoh, velecčnjeni pozdrav najde nižepodpisani u shrani
učredničtva ilirskoga, i znajući, da ga g. u črednik iz prevelike svoje
čednosti u Danicu staviti nije htio, a pritom promišljavajući, od kolike je
važnosti za bolje utvèrdjenje obćenite naše sloge ilirske, odluči se u njegovu
odbitju u Danicu ga staviti. Nu budući da je taj dragocěni pozdrav jurve
ostario, i neznajući, bi li to velemožnomu, našeg osobitog i dubokog štovanja
vrědnomu gospodinu c. kr. savětniku po volji bilo: zato ga pismeno, priobćivši
mu u prepisu rečeni pozdrav, ponizno zamoli, i on, gledaj sèrbske, ilirske i
slavjanske stalnosti ujedno, odgovori ovako: «Blagorodni gospodine! — Pismo vaše pod 24. br. měseca
Lipnja (Jun.) o. g. javlja mi, da Vi želite imati pozvoljenje, pod mojim imenom
metnuti rěči moje: « Protri stazu, bit će sledovnikah.« Tomu ja nisam protivan;
jerbo nisam pisao, da se dèrži tajno. U ostalom budite uvěreni o mome k Vam
počitanju, koi ostajem Vaš sluga ponizni sava Tököli, v. r. U Aradu 12. Rujna
(Sept.) 1840.»
Ja nemogu ovdě ino učiniti, nego
velemožnomu gospodinu za njegovo milostivo pozvoljenje i osobitu uljudnost
javno pred cělim čitajućim obćinstvom ilirskim najponiznie zahvaliti.
U Zagrebu 30. Rujna 1840.
Vekoslav Babukić.
**) Za bolje izjasnjenje stvari, pozivamo se na proglas, koi je
gosp. učrednik za god. 1840. izdao. Vid. Danicu Ilirsku za
godište 1839. br. 47.
V. B.
Danica Ilirska br. 40 1840.
Нема коментара:
Постави коментар