Кула Баја Пивљанина
На крај мора од Котора,
Стар се диже двор;
Сам се диже на крај мора,
Ка’ у гори бор.
Но чиј’ ли је, какав ли је
Стари онај двор?
Тица у њем’ гњездо вије,
А не чује с’ збор.
Двор је оно старог Баја
Пивског војводе,
Што добјежа ту из Пиве
Ради слободе.
Јер у Пиви Турчин клети
Тлачи слободу,
И хоћаше да погуби
Пивског војводу.
За то Бајо ту добјежа,
Пиву остави,
И ко тица покрај мора
Гнијездо сави.
Он подижс б’јеле дворе,
Висом високо; —
Откле често летијаше
Ка’ сиви соко.
Ђе се чује гром пушака
И ђе се коље,
Ту његова оштра сабља
С’јече најбоље.
Ал’ у једном врућем боју
Више Цетиња,
Када у крв купаше се
Наша светиња,
Вруће зрно проломи му
Срца оклопе,
И на гори Вртијељци
Мрамор му пoпe.
И од тога кобног дана,
Много времена,
У пустој га кући чека,
Несрећна жена.
Докле глас јој са Цетиња
О злу не јави,
Тад у морскв вале прну
Те се удави. —
И сад стоје пусти двори,
Пусти зидови,
Које само посјећују
Морски валови.
Маринко
"Црногорка" број 3 1884
Нема коментара:
Постави коментар