Радомир Кривокапић - Сужањ

Сужањ

— Лермонтовъ —

Отвор'те тамницу мени,

И дајте свјетило дана,

Дјевојку очију црних,

И брзог коњица врана:

И љубит’ ја хоћу радо

Ту младу дјевојку л’јепу,

Закрочит’ коњица врана,

К’о вјетар лећет’ кроз степу.

По врата жељезна тешка,

А прозор тамнице горе,

Дјевојка очију црних

Далако у красне дворе;

Коњ добри без узде сам је —

Облази зелена поља,

А вјетар разноси реп му —

И трчи куд год га воља.

Ја самац све овдје чамим,

 А ст’јена одсвукуд гола,

Зрак свјеће, гле, тек што чкиљи —

Умире к’о с мога бола;

А могу зачути само

За врат’ма кораке л’јене,

Кроз поноћ то стража глуха

Пролази и чува мене. —

Грахово    Радомир Кривокапић

“Књижевни Лист”  свеска 4   1901.