Скужавање дуга

Скужавање дуга

(Слика с пазара)

“Ајде, чоче, већ је вакат

да ми дадеш оно пара —

да не буде а без преше

међу нама срџбе, кара!

Бих радији штетовати

 још толико три пут да је?

него грке да имамо

и да буде какве граје,

Вада томе пасала је

поодавно, још покладе;

па да ми се вјешт учини,

кол’ко да ми сваку даде.

Годину су без добити

остављене — ти знаш — биле,

а на твоје преклињање,

и на оно лиле миле!”

„Даћу ти их ако Бог да,

неће проћи ни неђеља!

но причекај, и не спршти,

е је на ме мука веља!

Ђе нијесам обидива’

и тражио врх залоге? —

промета’ се, досађива’,

и гр’јешио људе многе?

Ево ово трећи Пазар,

да сагоним на продају

нешто живо да продадем —

па ни чапру не плаћају !

Жена ми је, да опростиш,

теке жива, једва дише!

па и ти ме јади црни

спопадоше још одвише,

За то сам ти погинуо

са свакоје банде, руке —

што не трпи ни подноси

мајчић један такве муке.

И ако ми Бог једини

не помогне у невољи

и избави од'овога —

тад и ти ме баш прикољи!“

„Још те чека’ бих некако

да икако и од које

руке могу одагнати

дужитеље грдне моје.

Као што је тебе мука

и мене је исто тако,

но ти богме дат помоћи

ја не могу никојако.

Лагава’ сам доста људе,

а све у над пара тије’;

али више измицања

никаквога мене није.

Људи нете ни да знаду

што ти мене имаш дати,

него сваки своје тражи —

што си дужан — веле — плати

Молим ти се зато опет

подмири ме, нема чаре;

јер сви други изговори

не вреде ми само паре.

Немој да се омразимо

без потребе и невоље;

јер тун није благо какво,

нити пуле тако веље.

Њешто имаш, њешто нађи,

па ме мири већ је право!

зајма’ сам их и ја онда,

те ти образ скапулао !“

“Оћу чоче, но причекај,

а знам да ти није лако,

ма заиста ни лијепо,

да ме гађеш тако јако!

Па да сам ти главу дужан,

кад те молим ка’ човјека,

погледа’ би на капицу,

и дао ми каква л’јека!”

„Ругат си се ти почео,

и спрдаш се виђу када? —

али стани, кад је така,

видијећеш зато сада!

Суд тражити с тобом нећу,

задајем ти божј’у вјеру;

а исплати рок нек траје

до довече пред вечеру!

Тада паре не даш ли ми,

никад ти их више нећу

затржити, знади добро,

да их имаш пуну врећу!

Ћеф чинити с туђом муком

ја знам да си научио,

али нијеси на мекоту

овог пута погодио!”

„Упри валан из најбоље!

ја из ове чапре нећу

у другу се обуковат,

на вјешала да ме крећу!

Фаљивају богаташи

који броје на хиљаде,

а нека ми сиромаси

у ‘ве крше, у ‘ве јаде!

Хазур бијах продавати

до сад неке грдне прње,

ал’ кад страшиш — нећу богме,

па да ће ми бит и црње!“

— Цареви су, јадни, дужни!

но се прођ’те од те свађе!

а ти, Петре, мало лакше,

па дако их ђегођ нађе! —

Чекај још га за неђељу,

молим ти се као брату;

сваку ћу ти ја тад дати,

рекли су ми издат плату! —

„Џамадан бих ови свука’

тебе ради, добре воље —

и пристајем, ал’ и ти ћеш

ш њим имати главобоље!”

 ***

Што азбуке не би више

чисто ми је сада жао;

јер ви оћах испричати —

да без суда Јово није

дађавоље паре дао.

*). С…

"Луча" Цетиње  свеска III 1895.