недеља, 10. март 2019.

Скужавање дуга


Скужавање дуга
(Слика с пазара)

“Ајде, чоче, већ је вакат
да ми дадеш оно пара —
да не буде а без преше
међу нама срџбе, кара!
Бих радији штетовати
 још толико три пут да је?
него грке да имамо
и да буде какве граје,
Вада томе пасала је
поодавно, још покладе;
па да ми се вјешт учини,
кол’ко да ми сваку даде.
Годину су без добити
остављене — ти знаш — биле,
а на твоје преклињање,
и на оно лиле миле!”

„Даћу ти их ако Бог да,
неће проћи ни неђеља!
но причекај, и не спршти,
е је на ме мука веља!
Ђе нијесам обидива’
и тражио врх залоге? —
промета’ се, досађива’,
и гр’јешио људе многе?
Ево ово трећи Пазар,
да сагоним на продају
нешто живо да продадем —
па ни чапру не плаћају !
Жена ми је, да опростиш,
теке жива, једва дише!
па и ти ме јади црни
спопадоше још одвише,
За то сам ти погинуо
са свакоје банде, руке —
што не трпи ни подноси
мајчић један такве муке.
И ако ми Бог једини
не помогне у невољи
и избави од'овога —
тад и ти ме баш прикољи!“

„Још те чека’ бих некако
да икако и од које
руке могу одагнати
дужитеље грдне моје.
Као што је тебе мука
и мене је исто тако,
но ти богме дат помоћи
ја не могу никојако.
Лагава’ сам доста људе,
а све у над пара тије’;
али више измицања
никаквога мене није.
Људи нете ни да знаду
што ти мене имаш дати,
него сваки своје тражи —
што си дужан — веле — плати
Молим ти се зато опет
подмири ме, нема чаре;
јер сви други изговори
не вреде ми само паре.
Немој да се омразимо
без потребе и невоље;
јер тун није благо какво,
нити пуле тако веље.
Њешто имаш, њешто нађи,
па ме мири већ је право!
зајма’ сам их и ја онда,
те ти образ скапулао !“

“Оћу чоче, но причекај,
а знам да ти није лако,
ма заиста ни лијепо,
да ме гађеш тако јако!
Па да сам ти главу дужан,
кад те молим ка’ човјека,
погледа’ би на капицу,
и дао ми каква л’јека!”

„Ругат си се ти почео,
и спрдаш се виђу када? —
али стани, кад је така,
видијећеш зато сада!
Суд тражити с тобом нећу,
задајем ти божј’у вјеру;
а исплати рок нек траје
до довече пред вечеру!
Тада паре не даш ли ми,
никад ти их више нећу
затржити, знади добро,
да их имаш пуну врећу!
Ћеф чинити с туђом муком
ја знам да си научио,
али нијеси на мекоту
овог пута погодио!”

„Упри валан из најбоље!
ја из ове чапре нећу
у другу се обуковат,
на вјешала да ме крећу!
Фаљивају богаташи
који броје на хиљаде,
а нека ми сиромаси
у ‘ве крше, у ‘ве јаде!
Хазур бијах продавати
до сад неке грдне прње,
ал’ кад страшиш — нећу богме,
па да ће ми бит и црње!“

— Цареви су, јадни, дужни!
но се прођ’те од те свађе!
а ти, Петре, мало лакше,
па дако их ђегођ нађе! —
Чекај још га за неђељу,
молим ти се као брату;
сваку ћу ти ја тад дати,
рекли су ми издат плату! —

„Џамадан бих ови свука’
тебе ради, добре воље —
и пристајем, ал’ и ти ћеш
ш њим имати главобоље!”

 ***
Што азбуке не би више
чисто ми је сада жао;
јер ви оћах испричати —
да без суда Јово није
дађавоље паре дао.

*). С…


"Луча" Цетиње  свеска III 1895.









Нема коментара:

Постави коментар