Опроштај Црногорца с отачаством
Тужнијем срцем, разбитом душом,
Сузним очима, јецањем гласа,
Домовино ми, велим ти: збогом!
Збогом по твојим горам’ с’ таласа ...
И питам тебе: хоћу ли ногом
Икада ступит’ на свети кам?!...
Хоће ли икад распламтјет’ вид твој
Мог срца плам?!
Збогом ми остај, пустињо једна,
За моје срце преслатка, медна!
За моју душу земљо богата!
За моје биће скупља од злата!
Ти си ми отац, ти си ми мајка
Пунана прича, небесних бајка,
У те је извор свију милина,
Јуначко гњездо, чуј свога сина
Гђе кличе: збогом!...
Збогом станиште синова смјелих,
Ви Црне Горе врхунци б’јели
Ловћенске гope — ви сте м’ зањели!
Ах шта су Алпе, поносно rope? —
Фантазије моје капља у море!
Швајцаријс поносни ками!
- To другог може себи да мами!
Швајцарске rope, Алпе, цио св’јете,
Ловћене, у те налази д’јете
Црногорско!...
Збогом ми остај, гробницо света
Великог духа вељег човјека!
Краља појезије нашега в’јека!
Идола света мојега срца!
Љубазног оца ђеце премиле:
„Горскога Вјенца”, „Лажљива цара”
И „Луче” твоје, те су их виле
У твоје, Ловћене, rope родиле!
Збогом ми остај, огњиште свето,
На ком ми ум мој ђетински лето,
Тонуо у бајка дубоко море ...
Сред Црне Горе!...
Збогом ми остај Цетиње мило,
Славенска дико, а српска сило!
Ти би и бићеш уздање наше:
За то ти граде крваве борбе
Четири в’јека бесмртност даше! —
Збогом ми остај!...
Ј. Поповић-Липовац
"Црногорка" број 35 1884.
Нема коментара:
Постави коментар