Борислав Сл. Минић - На Ускрс

На Ускрс

Кроз таму и тишину са цркве звона брује

Метални глас се њихов кроз ову нашу дољу

Побожно свуда шири. Ох како одјекује

Кроз срце моје оно у коме ћутим бољу.

Кроз срце моје што сад од боље веље јеца,

Док ми се груди шире и душа моја бреца.

У часу кад ми нога црквици малој жури,

У којој пјесма бруји у славу Бога Христа

И гдје се тамњан шири ... крв ми кроз жиле јури

И јасна суза врца, к'о  кристал суза чиста.

Миље ми неко силно у овом светом часу

По срцу, души мојој блаженство силно расу.

Побожна пјесма пара побожне груди ове

Малене цркве наше.... и ти се силни гласи

Кроз дољу нашу хоре као да пјесма зове:

О сиђи, Христе, опет и људски род ти спаси!

О сиђи, Христе, опет, побожна срца жуде,

Ускрсни пропалу наду и спаси све нас људе!

И док се скрушене главе гомила тога свијета

С олтара к небу дижу и топло Бога моле

И свако васкрс сања .... душа ми сад сријета

Онога кога тражи, онога кога воле,

Онога кога тражи, онога за ким сања,

За ким ц'јелим бићем радосно све пријања.

О, ја бих да полетим, жеља је моја врућа

Ко пјесма овог св'јета, побожна, топла, чиста

Док они пред олтаром жељкају Бога Христа –

Да кличем слави својој, новога ускрснућа.

Да кличем слави својој, душа ми сад не зебе,

Васкрс сам свој дочеко, ја нађох најзад себе!

Борислав Сл. Минић

Цетињски Вјесник бр. 25  1912.  (Ускршњи прилог)