Љуб. А. Булатовић - Слободној Српској Омладини

Слободној Српској Омладини

- Љуб. А. Булатовић, Мркојевићи –

Омладино, надо мила,

И уздање рода свог,

Де рашири лака крила,

Лати мача пламеног.

Са Ловћена и с Авале,

Гдје Слободе сија зрак,

Хеј, полети загрљена

И растјерај густи мрак!

Тјерај, таму, таму клету,

Што обвија брата твог!

И покажи ц'јелу свјету:

Има рода србинског.

Кажи свјету: Срба има,

Још Душанов живи сој,

Што ће платит' душманима

По заслузи његовој! –

На све стране земље српске,

Којом влада Турчин зли,

Хордије се шире мрске,

Јер слободни Србин спи.

По земљи се наших цара

Српске мајке ори плач;

А клетих се зулумћара

Над Србима витла мач.

Плачу љубе, сеје плачу,

Плаче дивна српска шћер;

Све предаје огњу, мачу,

Тиран клети, грозна звјер.

Душман холи ко некада

Истребљује народ твој;

На све стране Србин пада,

Ох, помози Боже мој!

Сваким даном муке јаче,

Све грознији Србу час;

У окове тужи, плаче,

Брата зове, тражи спас.

Нема спаса, Марко спава,

Биљем виле успаван,

Јер неслога и сад трза

Род му мили сваки дан.

Свако жали мученика,

Само брат му ћути, вај,

Он не чује тог бједника

Нити његов уздисај.

Устај, устај, Омладино,

На душмана проклетог!

Устај, устај, збратимљена

Те избави брата свог!

Ал' ти ћутиш, ћутиш, дремаш,

Не осјећаш више срам,

У твом срцу сада немаш

Онај стари огњен плам.

Ћутиш, дремаш, аох, стида,

Док ти братац  јади јад;

Српски боли без прекида

Зар не трону тебе сад?

Омладино, дико мила,

Тешко теби, тешко нам!

Што си себе запустила,

Те не треснеш  рђу, срам?

Кам' потомци соколова

Са Косова жалосног?

Гдје потомци див-лавова

Са Такова поносног?

Кам' ловћенски борци стари?

Гдје потомци њихови?

Камо српски осветари,

Гдје су љути лавови?

Ал' њих нема, нема, нема,

Ми нијесмо њихов сој;

Срб је данас туђи слуга,

Прије свачиј него свој.

Омладина муке гледа,

Гледа патње рода свог,

Па се неће да разбуди

Из заноса проклетог.

Да не дође у читулу,

Да од себе даде јав

На митинге свакаве се

Купи јадна сваки дан.

Ту говоре, ту роморе,

Осуђују врага злог,

А Србин се мучи горе

Сред окова проклетог.

Ријеч гола, ријеч празна

Не уништи бруку, срам,

Камо сабље, пушке камо?

Камо оштри јатаган?

Камо груди, тврдог  гвожђа ;

Камо понос рода мог?

Камо спомен Карађорђа,

И Данила Великог?

Напред, напред Омладино,

Мачем свети брата свог!

Мачем пери тешку љагу

Са  јунаштва србинског!

Са Авале и с Ловћена

У крвави летиш бој!

Нека знаде свијет цио

Да још живи Србин мој!

Већ су дошли дани свети,

И виле те зове глас,

Вријеме је већ освети

За борбу је куцн'о  час!

Цетињски Вјесник   бр. 81   1912