Трифун Ковачевић - Јуриш на Брдицу

Јуриш на Брдицу

(Од скадарског борца Трифуна Ковачевића,

резерв. V пука из Србије)

Или грми ил' се земља тресе,

Ил' пуцају на граду топови,

Нити грми нит' се земља тресе,

Већ пуцају на граду топови!

Од земље је ватра ударила,

Пламен лиже небу под облаке,

Те је драгом Богу додијало!

Ја како је красној српској војсци

Што под ватром стоји од Турака,

Њој је тешко, ал'  се добро држи,

Све у славу Божјега имена

Бој се бије од јутра до мрака,

И од мрака до јутра краснога.

Борци гину, падају јунаци,

Али Србин не зна за невољу,

Већ он иде бранити Србију

И још ону малу Гору Црну.

Једне ноћи  хладног јануара

Мој командир гласно покликује:

„Ха напријед Србадијо љута!

Брдицу нам ваља освојити,

И у Скадар варош улазити,

Утјешити српску сиротињу,

Што их турски ланци опасаше!

Напред браћо, за слободу драгу

И за име Краљ Николе првог,

Што се крсти крстом христијанским

И што знаде красно србовати,

Одбацити злато од престола,

Латити се мача крвавога,

Да кроз војску себи пута крчи!

Напред, браћо, за крст христијански

Турчин нашег крста не поштује,

Нит' познаје законе Христове!“

Такву ријеч рече капетане,

Па исука сабљу од корица

И напријед пође пред дружином!

Мили Боже да красна јунака!

Мили Боже да красних Србаља.

Кад ли Срби јуриш  учинише,

Растурише жице бодљикаве,

Прескочише јаме нечастиве,

На Брдицу брдо кидисаше;

Ал' их бије ватра из топова

И још љута ватра из пушака.

Мало било, ал' дуг не било

Ноћ се спусти тамна и ужасна,

Ни друг друга познати не може

Од великог јада крвавога!

Са свих страна поклич и узвици

То се Србин не боји несреће,

Нит се Србин боји ноћи црне.

Тако било дуго не трајало;

Док ти пуче пушка из прикрајка,

Позадином пушке припуцаше,

Војници се брзо уредише,

Јер то бјеху Турци опколили

Боже мили, да чуда велика

Отвори се љута борба ноћна,

Ал' се брзо борба утишала,

Пола Срби Турке исјекоше,

Ал' и Турци доста заробише,

Одведоше Скадру на Бојани,

Да се хвале са својом подвалом.

Тако било три мјесеца дана,

Док ти пође млада Србадија

И још она Црногорчад млада,

Брзо узе Скадар на Бојани

И одроби робље заробљено.

Тако било сад се приповједа,

Нек је браћи црногорској хвала!

Цетињски Вјесник   бр. 44   1913