субота, 6. јун 2015.

Перо Ј. Јововић - На глас о погибији три официра


На глас о погибији три официра

Богдана М. Вукотића Мишковца, Савеље Ј. Тодоровића – Марковљанина, и Павла С. Вујовића – Бјелице, на дан 28. септембра, 1912. године.

Сјетише се прошлог доба,
Повјеснице српске – старе
Преци наши како славу
Задобише на ханџаре. –

Сјетише се и у њима
Распали се огањ живи –
Прек'  литице преко гора,
Полећеше као диви! –

Повадише оштре сабље,
Приређене за мегдане –
Па пред своје храбре чете
Јуришаше на душмане! ...

Јуришаше три сокола,
До три млада официра –
Бој се бије, крв се лије,
„Јуриш!“ бојна труба свира. –

Осула се танад лака,
Па фијућу  кроз омаре –
Ал'  јунаке страх не хвата,
За то ништа и не маре. –

Сијевају бритке ћорде,
У рукама три јунака –
А са шанца на Милешу,
Стаде бјегство од Турака! ...

Бјеже Турци на Шипчаник,
Да спасење тамо нађу –
Ал' у заман – јер и њега
Топи наши храбро гађу. –

Вукотић је Богдан први
На тврдоме шанцу био –
У час један Тодоровић
Савеља је долетио! ...

Поред њих је и Вујовић
Павле хитро долетио –
Те је туна сваки од њих
Турску главу уграбио –

У том шанцу борише се.
И на мегдан сва три паше –
За крст часни и слободу
Храбро своје главе даше ....

Уз њих паде једанајест
Све бирана храбра борца –
Попадаше у бој свети,
За час дична Црногорца! –

У том часу и барјактар
Јововић се обранио –
Баш када је повр шанца
Крсташ барјак разавио! ...

Са Милеша тврда шанца
Клети Турци побјегоше –
И на њему доста глава,
И топ један оставише. –

Врхом њега заставе се
Црногорске разавише
Весели су побједници,
Што погибше осветише. –

Нек'  је слава витезима,
Који тако храбро гину. –
За крст, вјеру и слободу,
И за српску постојбину! –

Кир, 8. децембра, 1912. г.

Перо Ј. Јововић са бојишта


Цетињски Вјесник  бр. 2   1913.







Нема коментара:

Постави коментар