Љубомир Булатовић-Ибријски - Црногорац Црногорки

Црногорац Црногорки

Збогом, драга, на бојиште идем,

Књаз ме зове с душманима с’ клати;

Бог ће знати кад ћу да ти дођем,

А можда ћу и тамо остати.

Али ако Божја воља буде,

Те останем на бојишту равном, -

Онда знади, да сам вјеран роду

И свом књазу погинуо славно.

Моју дјецу, пази, негуј храни;

Кад одрасту уч’ их, драга моја,

Кад наступе борбе и мегдани

Нека иду сред љутога боја.

Нека свете свога баба мила,

Који паде за драгу слободу;

И нак свагда своју крвцу лију

За користит’ србинскоме роду.

Нека вјерни буду домовини,

Црној Гори – она нам је мати –

И цијелом Српству поноситом.

-Тај ћеш наук њима, мила дати.

Колашин (Црна Гора)    Булатовић-Ибријски

“Голуб” бр.6    1900.

Љубомир Ибријски - Кап. Ристо Бранковић

Кап. Ристо Бранковић

Командант брдске батерије

†22. октобра 1912.

На топу стоји стамен као хрида,

Наредбе даје, а топ бјесно риче;

Гранате турске лете без прекида.

Он се не плаши, нити се помиче.

Ево већ један топ душмански преста,

Он се осмјехну, командује даље,

И душманину силноме и јаком

Метцима топа смарт грозну шаље.

Ал’ клето ђуле из топа турскога

Звизну у зраку, аох, горки јаде.

На бојном пољу поред топа свога

Бранковић храбри као јунак паде. –

Љубомир Ибријски 

Цетињски Вјесник  бр. 103  1912

Љубомир Ибријски - Црногорским учитељима

Црногорским учитељима

Посвећено сјенкама учитеља Илије Лопичића

и Новице Ивовића погинулим под Тарабошем

28. септебмра 1912. год.

Као носиоци културе и знања,

Ма да своје нигда не добисте право,

Достојни сте свагда били свога  звања,

Што вам је Господар увијек признав’о

Родољубљем светим напајасте груди

Малених синова своје домовине;

Причасте им прошлост и овај час худи

На Косову слома наше царевине.

Причасте им славу Србинова рода

За вријеме наших старијех Владара,

Причасте им муке српскога народа

У тешком окову грознох зулумћара.

Улисте им љубав према милом роду,

Да готови буду за њ’  све жртвовати;

За част домовине и српску слободу,

Да увијек спремни буду живот дати.

Да би и примјером својим показали

Како треба живот роду дати своме,

У редове војске сви сте похитали,

Тамо, гдје се сабље и ханџари Ломе.

И сваки именом војника се горди,

Поносно ступајућ’  у редове чете,

А гдје треба живот жртвоват’  слободи

И ви, к’о  јунаци, падате, гинете.

Гинете, падате к’о  јунаци смјели,

Вјерни домовини и Владару своме,

Те сте себи сплели вјенац неувели

Учитељи драги, у народу своме. -

                               Љубомир Ибријски

Цетињски Вјесник  бр. 7  1912