Анто Б. Кошутић - Сиротица

Сиротица

Сиротица Српског рода,

Сама лута пуна јада;

Изгубила оца, мајку,

Васколика њена нада.

Ој, куда ћеш Боже мили?

Гробљу, гробљу тужно хити,

Ах, да може с оцем, с мајком

Макар сада прозборити.

Пола би јој туге прошло,

Уставило њене сузе,

Ал’ с’ не врати више натраг

Што Бог себи вољно узе.

Њих преузе. Она оста

Да се грози свакој јави.

Ој, Србине, овој секи

Буди тужној отац прави.

А ти дете, дете мило,

Српски сине, Српски брале,

Буди братац, за навијек

Сиротице ове мале.

Она ће нас поштовати

Из дубине срца свога,

А ви ћете имат ћерку,

Ћерку рода Србинскога.

Која знаће име чуват;

Искрена вам увијек бити;

На свакоме, сваком мјесту

Српкињом се поносити!

Автовац, 1902.   Анто Б. Кошутић

“Голуб” бр. 11 и 12    1903.