среда, 23. мај 2018.

Нико Ђ. Вучетић-Бокељски - Српским песницима


Српским песницима
побратимима:
Алекси Р. Шантићу, Осману Ђикићу и С. А. Карабеговићу
посвећујем песму ову:

О духови, дични, славни,
Чије срце навек пева,
Чија душа о чарима
Васионским снове снева;

Чија с’ љубав као река
На притоке свуд разлева,
И међ’ младим Српчићима
Весеље и слогу лева;

И звук чији од песама
По Срему се равном ори,
По Банату, Херцег-Босни,
Далмацији, Фрушкој гори:

Чије дрхћу топле груди,
Кад разсветли рујна зора,
Кад се сунце јутром буди,
Кад зелени чарна гора;

Кад у зору премалетњу
Славуј-птица песму ствара,
И кад поток жуборећи
Долиници недра пара;

Кад из неба натуштеног
Ко из кабла киша пада;
Кад од муња и громова
Васелена цела страда;

Ви, што су вам гусле благо
И гудало шимширово,
Ви, што вам је песма дика
И то лишће ловорово;

Раширите младе груди,
Управите маште лет,
Да сте дуси и генији,
Нека знаде цео свет.

О песници, браћо мила,
Жив’те милом Српству свом,
Не клоните духом снагом
И кад буде роду лом!...

Нико Ђ. Вучетић-Бокељски

“Голуб” бр. 18    1903.















Нема коментара:

Постави коментар