Нада
Са сваке су
стране опколили
Моју лађу
грозни вали;
Громови
тутње, севају муње,
И облаци
грдни пали!...
Свуд је
тама, нигде сунца нема;
Нит’ у помоћ
братских рука,
Да избаве
моју малу лађу
Од страдања
вељих мука!
А’ гле,
један зрачак с’ помаља,
И ако ми
лађа страда,
Он је ипак
муком уздржава
Да не тоне:
то је нада!
Цариград,
1902. год.
Нико Ђуров
Вучетић
“Голуб” бр.
16 1902.
Нема коментара:
Постави коментар