Ослободитељи
-Потпуковнику
Живану Ранковићу-
Чекасмо
вас дуго под бременом мука,
Невоља и
патња и грехова старих,
Уздигнутих
глава, срдаца и рука
Подижу се
данас сињи убогари
Чув из
труба ваших глас победних звука
И видев,
где виш вас ореол се жари.
У оловној,
мрзлој и вековној ноћи,
Што бејаше
мучна као очај роба,
Слушајућ с
гусала славу старе моћи
Чезнусмо
за вама. - Ова наша соба
У чекању,
хоће л’ прамен светла доћи,
Имагјаше
задах безименог гроба.
И у тој
тескоби, патњама и тами
Хрват,
Срб, Словенац - робље, што већ пишти
Кроз стољећа
дуга, трза се и чами
И у боли
љутој с ране, што га тишти
Слушаше
глас Марков, где га диже, мами
И шарца
му, како од Прилепа вришти.
Иза сивих брда, суморних облака,
Куд се често
наше очи одмараху,
Дојездисте
нама. Посред овог мрака
Упалисте
бакље и роба у праху
Подигосте
сунцу и с његових зрака
Здраво! -
кличу мртви, што тад устајаху.
Фадил
Куртагић - Стихови
(Властита
наклада)
Исламска
дионичка штампарија у Сарајеву 1919.
Нема коментара:
Постави коментар