Милован П. Кораћ - Визија

Визија *)

(Г. Алији С. Коњхоџићу)

Прича што Вам некад каза стара јела,

О ужасној судбини мученичког рода;

О незнаном гробљу, смрти без опела,

Она мени рече да крв није вода.

У визији Вашој све су српске горе,

Што им крв и балчак поставише међе;

Безбројне су јеле што с тугом говоре,

Да гробове крију потомака и пређе.

Нараштај је сваки на гранама јела,

Подигао тела својих бесмртника;

А визија Ваша опустелих села,

Постала је ехо очајничког крика.

А та иста јела што Вам каза причу,

О стравичној судби бесмртних хероја,

Недавно ми рече:”Још мајке наричу

Над хумкама деце испод мојих хвоја.

Док широким друмом, у подножју доле,

Пролазе трговци робова и злата;

Продани се ено пред Мамоном моле,

А хероји мотре иза казамата.

Над тамноме небу изнад моје круне,

Из облака мутних израњају зраци;

То у гњеву Лазар Бранковиће куне,

Пред клетвом се страшном размичу облаци.

Обилић ће нови отуд да се јави,

Ту ће Бошко барјак да подигне пали;

А двоглави оро у победној слави,

Слетеће на Петров Престо на Авали.

Тад ће са мог врха да објави вила,

Сва незнана гробља где спавају диви

Што мреше с узвиком: Отаџбино Мила,

Ми мремо да Српство и Слобода живи.

Свештеник  Милован П. Кораћ

*) Ову песму спевао је православни свештеник  о.  Кораћ као

одговор на моју песму “Прича о роду”, која га је одушевила и инспирисала.

Споменица “Братства” 1954-1974

Уредник Алија С. Коњхоџић