Приказивање постова са ознаком Osloboditelji. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Osloboditelji. Прикажи све постове

понедељак, 3. август 2015.

Ст. П. Бешевић - 11. августа 1913.





11. августа 1913.
на дан дочека косовских осветника у Београду

Овог су дана затрештале трубе,
И грунули су топови са града,
У знак, да војска вратила се млада
Са крвавога, али славног рада ….
Овог су дана затрештале трубе.

Овог су дана заставе од свиле
Ишле на челу  јуначких армада;
Оне су сведок свих бојева биле,
И оставрених и снова и нада.

По њиној свили са злаћаним везом,
Док су се гордо и високо виле,
Душман је туко  страшним митраљезом,
Алоне су се лепршале миле
Пред храбром војском, што је снагом мача,
Показла  да је и од Смрти јача.

Овог су дана вратили се људи,
Које смо негда сретали кроз бајке,
Којима беху змајовите мајке,
У њих челик и срце и груди, -
Овог су дана вратили се људи.

Овог су дана осветници дошли
Косова тужног и сливничког стида,
Овог се дана тешка клетва скида, -
Јер Славу носе за којом су пошли ….
Овог су дана осветници дошли

И вратиће се на огњишта своја,
На златна поља  за којима чезну….
Алдође лсутра до новога боја,
Опет ће у крв предано да грезну,
Кадри и звезде да с небеса скину
Свесни за чега падају и гину.

Ст. П. Бешевић


Илустрована ратна кроника св. 48







субота, 23. август 2014.

Фадил Куртагић - Ослободитељи

Ослободитељи

-Потпуковнику Живану Ранковићу-

Чекасмо вас дуго под бременом мука,
Невоља и патња и грехова старих,
Уздигнутих глава, срдаца и рука
Подижу се данас сињи убогари
Чув из труба ваших глас победних звука
И видев, где виш вас ореол се жари.

У оловној, мрзлој и вековној ноћи,
Што бејаше мучна као очај роба,
Слушајућ с гусала славу старе моћи
Чезнусмо за вама. - Ова наша соба
У чекању, хоће л’ прамен светла доћи,
Имагјаше задах безименог гроба.

И у тој тескоби, патњама и тами
Хрват, Срб, Словенац - робље, што већ пишти
Кроз стољећа дуга, трза се и чами
И у боли љутој с ране, што га тишти
Слушаше глас Марков, где га диже, мами
И шарца му, како од Прилепа вришти.

Иза сивих брда, суморних облака,
Куд се често наше очи одмараху,
Дојездисте нама. Посред овог мрака
Упалисте бакље и роба  у праху
Подигосте сунцу и с његових зрака
Здраво! - кличу мртви, што тад устајаху.



Фадил Куртагић - Стихови
(Властита наклада)
Исламска дионичка штампарија у Сарајеву 1919.