петак, 22. август 2014.

Проф. Назиф Гачовић - Пјесма Дрини

Проф. Назиф Гачовић


Пјесма Дрини

Посестрима српских мученика,
валовита Дрина,
Хучи и јечи од Шћепан-поља до сестре Саве.
Сплавари причају да је много тужна.
У жиле врбака, уплетене кости слободара,
витице и ђердани дјевојака,
митраљези што не штекћу
и заклетва Отаџбини.
У Дрину је све то покопано,
веле сплавари што ваљају балване.

Од старина,
слушала је и слуша звекет синџира,
љепота Босне,
Дрина,
преко које маршира
Слобода соју српском и богумилском.

Зулумћари су у твоје бездане дјецу бацали,
дјевојачка младост се о брзаке ломила —
Босанке образ чувале.
Јунаци се крвљу братимили с тобом,
Међо племенита!

Кад год пољубиш Саву, загрлиш и Београд
и ко зна колико љета,
носиш му поздрав Босне поносне,
на очи цјелога свјета.

На газу Ђерђелес Алије,
стоје ћуприје.
Ту прође мајка што роди Принципа.
Ту си и броди Слободи Босне.

He тугуј Дрино!
Чућеш ти још пјесми слободарки низ планине.
Чобани he јатити стада на твоја појила,
дјевојке платно бијелити.
А јунаци, које је вила дојила,
у теби he ране препирати.

Невином крвљу замућена,
Џенетска сузо бистра!
За љубав бескрајну Срба изгнаника,
одвежи тајну.
Проговори, Дрино, прозбори!


Проф. Назиф Гачовић, Бејрут






Нема коментара:

Постави коментар