Проф. Назиф Гачовић - Пјесма Дрини

Проф. Назиф Гачовић

Пјесма Дрини

Посестрима српских мученика,

валовита Дрина,

Хучи и јечи од Шћепан-поља до сестре Саве.

Сплавари причају да је много тужна.

У жиле врбака, уплетене кости слободара,

витице и ђердани дјевојака,

митраљези што не штекћу

и заклетва Отаџбини.

У Дрину је све то покопано,

веле сплавари што ваљају балване.

Од старина,

слушала је и слуша звекет синџира,

љепота Босне,

Дрина,

преко које маршира

Слобода соју српском и богумилском.

Зулумћари су у твоје бездане дјецу бацали,

дјевојачка младост се о брзаке ломила —

Босанке образ чувале.

Јунаци се крвљу братимили с тобом,

Међо племенита!

Кад год пољубиш Саву, загрлиш и Београд

и ко зна колико љета,

носиш му поздрав Босне поносне,

на очи цјелога свјета.

На газу Ђерђелес Алије,

стоје ћуприје.

Ту прође мајка што роди Принципа.

Ту си и броди Слободи Босне.

He тугуј Дрино!

Чућеш ти још пјесми слободарки низ планине.

Чобани he јатити стада на твоја појила,

дјевојке платно бијелити.

А јунаци, које је вила дојила,

у теби he ране препирати.

Невином крвљу замућена,

Џенетска сузо бистра!

За љубав бескрајну Срба изгнаника,

одвежи тајну.

Проговори, Дрино, прозбори!

Проф. Назиф Гачовић, Бејрут