Мило Јововић - Зашто пјевам

Мило Јововић

Зашто пјевам?

Зашто пјевам пјесме миле,

Питају ме неки људи –

Мислећ радост и весеље

Може пјесму да пробуди.

Мисле они да је пјесма,

Клик, одушка срца здрава

И да срце пјесниково

Прати ув’јек радост права.

Или можда и то мисле:

“Пјесник не зна горких јада;

Памет му је занешена,

Он се вазда добру нада”.

А не знаду да је пјесма

Зачињена често пута,

Самим јадом болна срца

Кога тишти рана љута.

А не знаду да се срце

Пјесниково снужди, гане;

Те и њему низа лице

Жалосница суза пане.

Те и славуљ прижељкујућ’

Више пута јавља тугу:

Да је гн’јездо порушено,

Или какву жалост другу.

Пјесник пјесмом весели се,

А ш њом истом и затужи;

Она му је мелем срцу,

Радост, жалост у њој дружи.

Бар                Мило Јововић

Босанска Вила  бр. 14    1895.

Ст. П. Бешевић - Молитва

Молитва

Вишњи творче св’јета и небеса,

Са молитвом пред твој падам престо,

С чије моћи земља се потреса,

Пламне громе шиљући нам често;

...У том пламу и твој гњев се мота,

  -Ти нас кориш с небратског живота,

Вишњи творче и у гњеву твоме,

Бескрања се милост твоја крије,

…Трнеш муњу, … зауздаваш громе,

-Шаљеш сунце да нас опет грије;

-О, велик си ув’јек у милости,

Па и браћи свађеној опрости!

Боже правде … св’јета Господару,

Чуј молитву која к теби хрли,

Поврати нам опет љубав стару,

Дај да братац опет брата грли!

…Дај да сијне на олтару веће,

Пламен жарки љубави и среће!

Дај нам слоге, … дај нам мирне дане,

Дај нам духи још полетне моћи,

…Сруши мржњу нек у понор пане,

Дај нам зоре у сред тавне ноћи;

…Дај у миру побратимства чиста,

Нек просвјете луча нам заблиста!

Дај нек зрачак свјетлости се роди,

О, просијај сваку стазу Боже;

Кажи пут нам који мети води,

Да се браћа на том путу сложе;

… Чуј молитву жељу нам утоли

Цио народ жарко ти се моли!

Спљет             Ст. П. Бешевић

Босанска Вила  бр. 1     1895.

Монах Валеријан - Под шатором

Под шатором

Под шатором плавим, разапетим Богом

Од карпатских гора до сињег Јадрана,

И белуга мора, сједињеним слогом

Народа српскога – једног судног дана.

Подиже се народ српски, за бој спреман;

Да разруши врата неправде и ада,

Да сруши у пепео варварство и неман,

И у једно скупи развејана стада.

Пође чета с четом. Пук за пуком хита,

Свуд долине тужне од пуцња и праха,

Кроз горе се вију легије комита,

А Ситница крвљу већ се боји плаха.

-На Косово Срби! Иду љути лави,

Мач освете правде Турску војску коси.

Ко је онај јунак што у бој крвави

На коњицу лежи, а заставу носи?

То Краљевић Марко од Прилипа града

На бесноме Шарцу вас у крви стиже.

Пет векова њему све се Српство нада…

Из варварских вала топуз тешки диже.

И завитла њиме пут Солуна бела

Ођекнуше поља, дубраве и горе,

Задрхта у страху царевина цела

Цариград се тресе и љуља се море!

“Напред”. И уз грохот топова убојних

Дух народа српског узви се високо.

И сва војска дична, достојна достојних,

Диже се на ноге. Песма… Грми око!!..

Монах Валеријан

“Балкански рат”  бр. 18    1913.

Владан - Стари гуслар

Стари гуслар*

Дигао се стари гуслар,

Да распршти јаде своје –

Узе гусле и гудало,

Данас хоће да запоје.

Сетио се српског царства –

Сетио се старе славе –

Сетио се данас гуслар,

Неманића светог Саве.

Што је дон’о  мудру књигу,

Оснажио српску школу;

Ужегао луч просвете –

Диго свету богомољу.

Гледа гуслар у даљину,

Слуша јеку са гусала –

Око њега пуно света,

Искупљена Српчад мала.

Гледа гуслар Србадију –

Још му гусле танко јече,

Преста гудит – диже гусле

Па им онда ‘вако рече:

Док се олтар, вера чува,

Србин сјећа своје славе,

Снажиће га Бог милости –

И молитва светог Саве.

Владан

*Ова је песма овде о св. савској прослави декламована.

Босанска Вила   бр.  10   1894.

Сава М. Радовановић - У Небрегову

У Небрегову

-Слика из седамнаестог века-

Наредник Лука, стари ратник, поче:

“Дошло је време, децо, па смо и ми

Кренули напред. Балкан нек се дими,

А младе буле вино нек нам точе!...”

Слатко се томе насмејасмо… Потом

Пажљиво ратну уредисмо спрему…

И док се неки још смејаху њему,

Турци су живо наступали котом.

За борбу се тад развисмо… С Присата

Гранате турске Небрегово руше… -

Уморни, гладни и мокри до гуше,

Разбијасмо тврда царска врата… -

Пуцњава страшна преста… Већ се смрче…

И ноћ се хладна ухвати над селом,

Ко сенка туге над јуначким челом;

А груди наше од зиме се грче…

С једнога краја неба месец засја,

Љупко, ко ђердан везирове ћерке,

И светлост паде на трошне кућерке,

И мрка лица ратничка обасја.

Из Глигорове куће дим се диже…

Унутра један војвода и чета.

Све кршни људи. Младићско: стас, лета…

Ни једна душа не осећа гриже.

Мучна ће поноћ проћи… Рано сутра

Ми ћемо ићи напред, ведра чела

У снежној равни, до Маркова Села.

Прилеп ће да нас види тога јутра.

Флорина.                    Сава М. Радовановић

“Балкански рат” бр. 6   1913.

Милан М. Петровић - Живи храм

Живи храм

Ја у срцу носим храм,
Што га време не рони!
У мом храму Христос сам
Пева псалме и звони!

Ја му слушам пој и звон -
Приђи, мајко, и ти чуј!
Лепше мени пева Он
Него сеја и славуј!...

Откад твоје млеко пих,
Многе дивне цркве знам!
Али, мајко, од њих свих
Најлепши је живи храм!

Мехмед - Опроштај

Опроштај

Над Сарајвом сунце тоне

И румен се ено гаси,

А из мојих ломних груди

Отима се јад, уздаси.

Аој сунце, јарко сунце,

Расвијетли земљу моју,

Да је видим још један пут

Да јој кажем тугу своју. –

Збогом Босно, земљо л’јепа!

Збогом мајко рајских нада;

Од тебе ме отргоше

K’о  од гн’језда орла млада….

Да је тако ја не љубљах

Сретнији бих можда био,

Јере не бих, отаџбино,

Узрок тебе сузе лио.

Зар да тиче голушаво,

С твога срца, твојих груди,

И без наде и заштите

По туђини ледној блуди?

Ах, тешка је туђа земља,

И тешко се у њој дише –

Умријећу, кад не мого,

Подносити јаде више.

Па кад умрем, мајко мила,

Вихор ће ти донијети

Задњи уздах српске душе

Kроз гудуре, кроз врлети…

Збогом Босно, земљо л’јепа!

Збогом мајко рајских нада;

Од тебе ме отргоше

K’о  од гн’језда орла млада…

Цариград    Мехмед

Босанска Вила бр.  21   1896.