Марин Сабић - Побједна љубав

Побједна љубав

У очи твоје дубоке и сјајне

у мирне, чисте очи твоје

ја гледам кô у лазур ноћи бајне

кô у дубине душе своје.

И видим чежње жарке, мисли тајне

што по њима се кријесећи роје,

и сања мојих видике бескрајне,

гдје царујемо тек нас двоје. 

Ми царујемо а дворани чарни

на ведрини се наши сјају

од звијезда златних и цвјетова шарних.

Посљедни  синци нараштаја стртих

у бесмртничком загрљају

ми царујемо – побједници смрти.

Марин Сабић, Будва

Босанска Вила бр. 1  1909

Мило Јововић - Не дичим се…

Не дичим се…

Не дичим се благом пустим,

У Бога је кеса моја;

Ал се дичим да сам Србин

Јуначкога рода, соја.

Моје благо и богатство,

То је ст’јење поносито;

Моја срећа, моја слава

И копље је убојито.

Нашто мени благо св’јета,

Кад је моја срећа ова:

Да у ст’јење ово живим,

Међу јато соколова?

Што ли злато; што ли бисер;

Слобода је злато моје!

То једино благо Србин,

Вијековма бранио је.

Зато нећу друге среће;

Нећу сребра, нећу злата;

Мјесто тога, слобода је

Српском роду с неба дата.

Бар                    Мило Јововић

Босанска Вила бр. 21    1901

Секула Дрљевић - Књазу Николи

Његовом Краљевском Височанству

Господару Црне Горе

Николи I Петровићу Његошу

Благо јунаку кој’  иде први,

У бој крвави и у бој црни,

Који за народ не жали крви,

Те свог душмана јуначки мрви!

Ти си тај јунак – Србине дични,

И преци твоји томе су вични.

Ти си нашљедник владике Рада,

Са тобом пјева његова вила, -

Од тебе душман србински страда,

Ти си нашљедник кнеза Данила.

Уз звеку сабље кнеза Данила,

Владике Рада пјева ти вила.

Ц’јелога в’јека бојак си био,

Побједни в’јенац многи си свио.

Ти си побједник царева–Лаза,

Ослободитељ Никшића града;

На бојном пољу, гдје год си био

Душмана ув’јек храбро савлада.

На Вучјем-Долу, о, Азијата

Кад се згрнуше голема јата;

У бој крвави књаже улети,

Храбро си за род хтио умр’јети.

Ал’  те сачува бијела вила,

И оштра сабља кнеза Данила.

Па ево након четрдесет љета,

Крваве борбе за народ свој,

Са свију страна српскога св’јета

Пјева се твојој слави вјечитој;

Са свију страна – весели гласи

Краљевска круна чело му краси.

Ал’ шта је круна краљевског сјаја

За таквог Срба – за таквог змаја?

Баш у томе боју бијела вила,

Около сабље кнеза Данила,

Оплете, књаже, дични ти сплет.

Твојим јунаштвом и твојом вилом,

Дичи се данас србински св’јет!

И данас чујеш, како ти звечи

Витешка сабља кнеза Данила;

И данас чујеш како уз звеку

Славу ти пјева бијела вила.

Ох слави вило нашег љубимца,

Свога пјесника – свога јединца.

Пјесму нам пјеваш кад рата нема,

Пјесма нам твоја срца загр’јева;

Па за то гдје год Србина има,

И скупа цио србински род,

Нек’ Бога моли за српског сина;

Та он нам среће управља брод.

Твога народа храброг, паћеног

Кроза те ст’јене вјечно гоњеног;

Слава те сада до неба диже,

Ти га Никола дотле подиже;

И преци твоји томе су вични,

Слава ти, слава, Србине дични!

Ср. Карловци       Секула Дрљевић

Босанска Вила бр. 11-12  1901

Др. Секула Дрљевић

                                           

Душан С. Ђукић - Ловћен

Ловћен

Руњава му прса снијег с кишом бије,

Кроз  в’јекове вјечно он ту стражу чува

Он, плећати гигант, кога никад није

Зауздала сила, с мора ни са сува!

Па када га мотриш кроз мраморне ноћи

Замотана збиљом хладном, попут леда,

Чини ми се, да он у својој самоћи,

Забринутом шутњом у даљину гледа;

И да нас глас сваки, што га даје Бока,

Сјекне кивна муња из његова ока …..

Душан С. Ђукић, Цетиње 

Босанска Вила бр. 16   1910

Шако Петровић - Црногорка

Црногорка

Ја да сам ловор, у те крсне стране,

Врхове не бих дизô сунцу врелу,

Но круну своју, своје шумне гране,

Приклонио бих, сестро, твоме челу!

Мени си виша од орла кад лети!

Јер твоја дјела дигоше те вису.

Срце је твоје један олтар свети

Кога гријеси порушили нису.

Љубав је твоја непрегледно море,

Њом појиш родни крш и ове горе,

Које нам крвник вјековима хара.

И док твој пламен гори пред Олтаром,

Вјерујем, да ће у Призрену старом

Синути престо, будућег нам цара! …

Шако Петровић, Цетиње

Босанска Вила бр. 16   1910

С. Д. Петровић - Adio Máre

Adio Máre!...

Adio Máre!

Доста бејах туна

Где шуми море,

Вапори крстаре,

Где слушах песму

С веселог Страдуна - -

Adio, Máre,

Adio, Máre!

Корачат’  нећу више преко пјаца

Ни с тобом шетат’

Кроз улице старе,

До дивног Гружа

И краснога Граца - -

Adio Mare,

Adio Mare!

Нит’ икада више  бити с тобом у баркети

И гледат’ очи

Како ти се жаре

И како коса твоја златна лети - -

Adio Mare,

Adio Mare!

Под хладним сунцем и лажљивим небом

Без тебе,

Богом послати ми даре,

Живећу бедно,

И живећу брзо - -

Adio Mare,

Adio Mare! …

С. Д. Петровић, Београд

Босанска Вила бр. 24   1908

Алекса Шантић - На обали Драча

На обали Драча

Овдје поби,

Барјактару,

Свилен барјак, златне ројте!

Соколови,

Славу стару

Милутина краља појте!

Нека лети

Као бура,

И на Дрини и на Сави

Браћи јави:

Наш је! наш је Јадран плави!

Ура! …

О Србијо,

Мили доме,

Красан ли си ловор сплела!

По широком

Скуту твоме,

И светости твога чела,

Снова, ето,

Пун азура,

Јадран сипа, из дубина

И ширина,

Сјај корала и рубина!

Ура! ..

Здраво! Здраво!

Море плаво!

Своју крв смо за те дали,

Топлу, благу,

Милу, драгу,

Ко твој бисер и корали…

Па хтједне ли

Дивља бура

С тебе да нас макне само -;

Мрети знамо –

Без крви те ми не дамо!

Ура!..

Алекса Шантић

Босанска Вила бр. 3  1913