Vid Vuletić-Vukasović - Talijanka – Spljećanka

 Talijanka – Spljećanka

 

Krasna li si l’jepa vilo

Divna struka i uresa!

Ljubezno je tvoje krilo,

A lice ti ka’ s nebesa !

Zašt’ se zoveš talijankom

A ne mladom Zor-Spljećankom?

 

Ah, mila si ka’ danica,

Ili pamik rujne zore,

lli krasna ružičica,

Ili tiho sinje more...

Ali mi n’jesi Zor-Spljećanka,

Dali mlada talijanka!

 

Ah, mila si kako rosa,

Ili snijeg na planini,

Glasak ti je ka’ u kosa,

Pogled sunce na vedrini...

Po glasu si talijanka,

A ne mila Zor-Spljećanka!

 

Tugjim glasom eto sloviš,

A svojega sv’jetu kriješ,

Tugje cvijeće zašto gojiš,

A svojega ni poliješ?

Po tomu si talijanka

A ne krasna Zor-Spljećanka!

 

Slovinskijem svojim zvukom

Slovi naša l’jepotice,

I njeguj nam lijer rukom

Skromne naše ljubičice,

Tad ćeš biti Zor-Spiječanka,

A ne mlada talijanka!

 

- L’jepo ti ćeš tad pristati

Svojim strukom i ponosom!

A kad budeš zapjevati,

Svih će rajskim tim zanosom

Ushititi Zor-Spljećanka,

Bolje nego talijanka!

 

Čudno li će kucat srca

U grudima l’jepotica,

Kad se sjete, da t’ je krvca

Ka’ u vili hrvatica ...

Ljepša biće Zor-Spljećanka

Nego mlada talijanka!

 

Onda ti će moja vila

Poskoknuti od veselja,

Da Ljubica, naša mila

Vrši što je slovin-želja ...

Tada naša talijanka,

Biće krasna Zor-Spljećanka!

 

V. V. V.

 

                                                            br. 12 1880. 

Вид Вулетић-Вукасовић - Александру Александровићу

 

Александру Александровићу

 

Славе сине, Александро трећи,

Име ти је у зв’јездам писано,

Јер пред Богом јеси муж највећи

Кој ћеш Руску узкрисит свечано,

 

И Славенско племе обећано

Посветити дивној Божи Срећи,

А кољено твоје овјенчано

Само Слави хоће тамјан жећи,

 

А Тебе ће Слобода китити,

Петра Другог, Рјеч ћe твоја бити

Која ваља по б’jeлoгa cв’јета,

 

Те пароду вазда биће света,

Јер се Слогом данас Слављан кити,

А ти, Царе, десницом га штити!

 

 

В. В. В.

                                                            br. 8 1881

Вид Вулетић-Вукасовић - Словиниц над зипком својега чеда

 Словиниц над зипком својега чеда

 

Звонимире-Душане-Сим’о не,

ІІод туђином на св’јет ми се роди!

А бабо ти, нена, сузе роне,

Јер неслога у ланце те води;...

 

Пуста хоће, да словин потоне,

Да се мржња међу нама плоди,

Да нас јади мимо свијет гоне,

Да роб роба опета породи ...

 

-  Расти синко, мајчина ти мл’јека,

Па ка’ бабо ти не ишти л’јека

У туђина, за невољу кума,

 

Но давори сред зеленог друма,

Кидај узе још за млада вјека,

Па уз Балкан нек’ те стаде јека!

 

Вид Вулетић

 

“Slovinac” br. 23  1879.

Вид Вулетић-Вукасовић - Босанској Вили

 

Босанској Вили

 

Чета пала на Павловац мала,

Полетарци нејаки смо били,

Босанка нас Вила млада звала,

Даворија дивна нам омили!

 

Гусле гуде, српска пјесма цвили,

Дваест и пет љета ње шала,

Постадоше ждраловићи чили,

Омадина као ружа цвала…

 

Слава Богу и Ђурђеву дану,

Красан данак Србину освану,

Сад Босанска пребијела Вила

 

По свом Српству шири златна крила,

Она нам је одњихла пилића –

И славуја, а и соколића!...

 

Вид Вулетић-Вукасовић

"Бока" 1914

          

Вид. В. Вукасовић - Которском Соколу

Которском Соколу

4 јуна 1933 г.

Ловћен сиједи јуначке нам груди

Надахњује у млада Бокеља,

На подвиге на уранку буди

Југословенске мајке стремитеља.

Његова је од давнина жеља

Да похрли на поприште свуди,

Душа му је од снијега бјеља

Душманину неда да му уди…

Првијенци сте Боке ви Соколи,

Сви сте славе синци нам охоли,

У миш’цама ври вам храбра сила,

Одњиха вас приморкиња вила,

Чили јесте – ко да вам одоли?

На ждријело нека ко помоли!

Дубровник     Вид. В. Вукасовић

Глас Боке  бр. 28    1933.

Вид Вулетић-Вукасовић - Цару Бугара

Цару Бугара

Њ. Вел. Фердинанду (О XXV.  год. владања).

Здраво царе, браће нам Бугара!

Прими поздрав из вилинског краја,

Гдје природа та чудеса ствара

Као да смо сред земаљског раја;

Твоја слава Славене опаја,

Јер си узор разбора и мара,

Твоја љубав по свијета осваја

Исток Теби сад њедра отвара…

Насљедниче моћног Симеона,

Достојан си Софије и трона,

У име Бога брзе лети вријеме,

Дижи, царе, то Бугарско племе,

У Агији запој Богу хвала,

Вишња Те је мудрост одабрала!

14/VIII. 1912. 

Вид Вулетић-Вукасовић

витез “Бугарскога народнога ордена за грађанске заслуге”.

“Бока”велики илустровани календар за год. 1913

Вид Вулетић-Вукасовић - Дубровник уочи Гундулићеве славе

Дубровник уочи Гундулићеве  славе

Дубровниче, словин-славо стара,

Бог те вјечни помилује сада,

Милостиво баш чудеса ствара

Посред тебе, наше среће града ….

Ти си мишцом братимскога рода

Овјенчао слогу в’јенцем хара, -

А керубин Србљима завлада

У ад пред њим свали се превара.

Тад Гундулић, прва српска душа,

На небесим’ сву  радост окуша,

Јер свиће нам’ ето красно доба,

Те брат брâца код његова гроба,

Њежно грли и љубазно слуша,

А црна се разгаљује тмуша!

У Корчули            Вид Вулетић-Вукасовић

Босанска вила број 15   1893

Вид Вулетић-Вукасовић - На биљегу Николе Томасеа

На биљегу Николе Томасеа

У Шибенику године 1896.   Вид Вулетић-Вукасовић

Ти си старче, кад нам зора сјала,

Онда  „нашо искру у камену,

Без тебе би у кам очајала;”-

Па ми данас твојему имену

Клањамо се и просимо сјену,

Која св’јету мудра дјела дала,

Да нам’ прими својему пламену

Ловор вјенце из сто наших хвала,

А из хвале за свете Искрице,

Предај сјено, Богу молитвице,

Да бу демо паметни и чили.

Да владамо у свој својој сили

не те лаве, као јогунице,

Но јуначки себе најпрвице !

У Корчули, на Тројицу 1896.

Вид Вулетић-Вукасовић - Босанској вили

« Босанској вили »

-на славу_

Вило моја, посестримо мила,

То је давно, седам стотин’  љета,

Ти си нама на кумовству била

Посред Босне, тог’ у свјету св’јета;

*

Вукасовић кум је твој Вучета*).

Нинославу то је бану сила, **)

Он се с тобом на Павловцу срета,

Ту си њега јунака повила,

Ти си њему мач вуковац дала,

С Павловца си ти њега послала

К Дубровнику, нашој првој слави,

*

Да гостује и уговор справи,

Онда си нам’ вјеру сачувала ….

И српскијем мљеком нас питала ….

У Корчули, на Власице 1896.

Вид Вулетић-Вукасовић

*) Вуча Вукасовић, властелин босански и доглавник бана Нинослава

**) Матија Стјепан Нинослав, велики војвода босански. Он је год. 1249 склопио мир и уговор с Дубровчанима.