Босанској Вили
Чета пала на Павловац мала,
Полетарци нејаки смо били,
Босанка нас Вила млада звала,
Даворија дивна нам омили!
Гусле гуде, српска пјесма цвили,
Дваест и пет љета ње шала,
Постадоше ждраловићи чили,
Омадина као ружа цвала…
Слава Богу и Ђурђеву дану,
Красан данак Србину освану,
Сад Босанска пребијела Вила
По свом Српству шири златна крила,
Она нам је одњихла пилића –
И славуја, а и соколића!...
Вид Вулетић-Вукасовић
"Бока" 1914
Нема коментара:
Постави коментар