Словиниц над зипком својега чеда
Звонимире-Душане-Сим’о не,
ІІод туђином на св’јет ми се роди!
А бабо ти, нена, сузе роне,
Јер неслога у ланце те води;...
Пуста хоће, да словин потоне,
Да се мржња међу нама плоди,
Да нас јади мимо свијет гоне,
Да роб роба опета породи ...
- Расти
синко, мајчина ти мл’јека,
Па ка’ бабо ти не ишти л’јека
У туђина, за невољу кума,
Но давори сред зеленог друма,
Кидај узе још за млада вјека,
Па уз Балкан нек’ те стаде јека!
Вид Вулетић
“Slovinac” br. 23 1879.
Нема коментара:
Постави коментар