М. А. Стојковић - Једног блиског дана...

1911.

 Једног блиског дана...
 
Затрештаће трубе кроз поља и кланце..
О, то мора бити једног блиског дана!
Доста је јаука — доле ропске ланце!
Доста беше бола са Косовских рана!
 
Браћо, и нас душа за својима боли,
И нас пеку, тиште ране, боли ваши.
Скоро ће одјекнут’ брда, кланци голи,
Кад закликте снажно соколови наши!..
 
Једне дивне зоре к’о бујица плаха
Кренуће се напред чете, батаљони,
Преко ваших поља у облаку праха
Прелетаће тада наши ескадрони...
 
Грмеће плотуни свуда на све стране,
Дим и прах ће стићи небу под облаке,
Многе токе биће крвљу покапане.
Проносиће реке коње и јунаке!...
 
О, то мора бити једног блиског дана!
Затрештаће трубе кроз поља и кланце!..
Доста беше бола са Косовских рана!..
Братска рука мора да Вам скине ланце!...
 
М. А. Стојковић