Милорад Митровић - На водама вавилонским

 

На водама вавилонским 

Блудим гробљем праотаца мојих,
Што су пали за слободу свету;
Месец сија и гробове злати,
А ветрови тужбалице плету.
 
Гроб до гроба. Ал’ ту нема храма
Равна делу што им крвца доче,
Тамо стоје обнажене кости,
А онамо покрхане плоче.
 
Ал’, гле, опет један цветак мали,
Где се смерно међ’ плочама крије,
И на њему две три капи сјајне, —
Ја бих реко да су сузе чије.
 
Да л’ ту беше вила са планина
Да другове убојнике жали?
Ил’ је плак’о унук оковани:
Што су залуд гинули и пали?
 
Ко би знао. Ал’ ја немам суза,
Мене само један уздах кињи:
О, мој роде, мој витешки роде,
О, мој роде, ти кукавче сињи.
 
† Милорад Митровић 

1908