Петар Перуновић - Поздрав Српским Краљевима

Поздрав Српским Краљевима

Краљу Петре и Краљу Никола,

Осветници Цара и Косова!

Погледајте Србе Соколове,

На све стране Српства пространога

Како на вас жељно очекују,

Када ћете братски устанути,

Развит свети барјак Југовића,

А повадит’ сабљу Обилића,

Па кликнути на Србе јунаке:

“Срби, браћо, лафи изабрани!

Већ су дошли оно жељни дани:

Да тражимо што је српско било

Да светимо Цара и Косово!

Србина је сваког жеља ово,

Да се узме царство Душаново!

Амин, Боже, брзо ако Бог да!”

Петар Перуновић, народни гуслар

Илустрована Ратна Кроника  свеска 1  1912.

Др. Војислав В. Рашић – Биослав - Први снег

Др. Војислав В. Рашић – Биослав

Први снег

Топли дани ‘давно прошли

А ми напред све идемо,

Хладноћа се свуд осећа, -

А ми само војујемо.

Већ са Шара, Карадага

И висова у даљини

Посред лета снег се бели

И губи се у маглини

Али ноћас заокупи

Да засипа и све редом, -

Освануће наше поље

Покривено добрим снегом!

Стресох са се пахуљице,

А оне ми и по глави,

Бацих поглед око себе:

Све покрито, покров прави.

На сутрашњи бој помислих

И мисао одмах сијну:

Коме ли ће покров бити,

Да л’ Србину ил’ Турчину?!

При улазу у Прилеп, 1. нов. 1912.

Др. Војислав В. Рашић – Биослав

Илустрована ратна кроника  св. 16

Ст. П. Бешевић - 11. августа 1913.

11. августа 1913.

на дан дочека косовских осветника у Београду

Овог су дана затрештале трубе,

И грунули су топови са града,

У знак, да војска вратила се млада

Са крвавога, али славног рада ….

Овог су дана затрештале трубе.

Овог су дана заставе од свиле

Ишле на челу  јуначких армада;

Оне су сведок свих бојева биле,

И оставрених и снова и нада.

По њиној свили са злаћаним везом,

Док су се гордо и високо виле,

Душман је тук’о  страшним митраљезом,

Ал’ оне су се лепршале миле

Пред храбром војском, што је снагом мача,

Показ’ла  да је и од Смрти јача.

Овог су дана вратили се људи,

Које смо негда сретали кроз бајке,

Којима беху змајовите мајке,

У њих челик и срце и груди, -

Овог су дана вратили се људи.

Овог су дана осветници дошли

Косова тужног и сливничког стида,

Овог се дана тешка клетва скида, -

Јер Славу носе за којом су пошли ….

Овог су дана осветници дошли –

И вратиће се на огњишта своја,

На златна поља  за којима чезну….

Ал’ дође л’ сутра до новога боја,

Опет ће у крв предано да грезну,

Кадри и звезде да с небеса скину …

Свесни за чега падају и гину.

Ст. П. Бешевић

Илустрована ратна кроника св. 48

Angjelo Danko - Petru Preradoviću

Petru Preradoviću

Ne možemo cvijećem okitit ti groba,

Dušmanski ga svega pogazili hati,

A što tudjin nije, to domaća zloba

Podlija i grdja, okalja i zblati.

Morao nas silnik sputati ko roba,

Da se tvoje slovo oćuti i shvati

I sad r’ječ je tvoja – snaga našeg doba:

“Za tudjinca nema ništa tudja mati!”…

Mjesto cvijeća primi naših boli znake:

Krvav grumen zemlje naše otadžbine,

Tanane konopce, teške lisičine …

Primi vječni zalog vjere naše jake:

-Zajedno smo prošli niz Kosovo novo,

Skupa ćemo poći i na Kumanovo! ….”

Angjelo Danko

Književni Jug  1918.

Борислав Сл. Минић - Кроз пушчани дим

Кроз пушчани дим

-Борислав Сл. Минић-

1.      Црногорац

У добру, муци, миру  ил’  боју

Он никад ништа не приговара,

Он само једну, он зна за своју;

За домовину и Господара.

Ако је добро и зло ако је,

Нити се дичи, нит’  проговара,

Него прикрива за оно своје:

За домовину и Господара!

То му девиза, то му уздање,

То му нада то и правдање,

Тиме се диче, тиме и кара.

И када слави, и кад се бије

И кад ужива и кад крв лије

… За домовину и Господара!

2.      Ловћен

К’о дуб прастари из стољећа давних

Заштита добра што многима бива,

И ти си ник’о  да се у те скрива

Све што преоста из времена славних.

Нијем и хладан ти вјечито стојиш

Пркосиш небу, упиреш се бури,

Над том шестаре ту орлови сури

Поносан, смио ….. И одавно бројиш –

Пасове многе …. Ти ту бјеше сила

За оне што им би слобода мила

И што су у те трошно тијело скрили.

И срећа ето гдје се и то збило:

Све оно што се око тебе свило

Сад су ослободиоци и другима били.

3.      Бардањол

Љуља се земља, небо се тресе,

Праска и рика хори се, хучи

Бој силан траје …. Од свуда све се

Тек на Бардањол јуришем сручи.

Пушка застала и топ застаје,

Бајонет оштри ту груди пара

Коље се, дави …. Нико не даје

Да му се рука залуд одмара….

Турци у бјегство, Срби за њима

За тренут један лазина грозна;

На врху барјак казује свима

И да та стопа Србина позна ....

Још један понос Српскога рода

Што ће потомство наше да чара

Како се гине, тече слобода

“За домовину и Господара!”….

Три бијела дана и ноћи црне

Син дичан нашег поносног јата

С виса једнога на други прне

И све душмане за грло хвата….

4.      Хумке

Густи редови сад наши пали

И крвца врела земљу силно зали,

Ал’ ипак за то слабо ко год жали

Оне који су живот тако дали.

Не стеже туга наше груди више,

Ни јаук један из њих да се кида,

У оч’ма нашим сузе просушише;

Ниједан од нас за својим не рида.

Многи су пали к’о  да нису били,

Ал’ хумне оне што слободно стоје

Подвиге нових витезова броје.

И из те крви што су је пролили

Јуначно, храбро на понос свог рода,

Патничкој браћи никнуће слобода.

5.      Рањеници

Срећне вам ране!... Рањеници дични

Кршева ових. Ви сте показали

Бојев’ма  љутим , мејданима вични,

Како се дижу наши идеали,

Хвала и слава и срећно вам било!

Поносна лица на вас ми гледамо,

Ваше прегнуће родом уродило,

Зато се тузи никаквој не дамо.

Подвизи ваши сви на Бардањолу

И учинише конац нашем болу,

А радост бјеше душманину кратка

Тешке су жртве биле нашег рода,

Али без крви не  ниче слобода,

Зато побједа више нам је слатка.

6.      Поздрав с неба

О браћо наша!... Ви дјецо поносна

Земље нам дичне. Нема код нас бола.

Стигла је до нас вијест сад радосна

С бојишта љутог, са врх Бардањола.

Донијели је узорити  лави

С ким се раме ви уз раме бисте;

Нека се ваше име слави

Што нас херојски, братски осветисте.

7.      Пали хероји

Соколи дични! Дјецо ових гора

Миле нам земље за коју сте пали,

И за ствар општу.... Неишти нас мона (?)

Што сте животе ваше жртвовали –

На олтар земљи, за спас браће наше;

Јер из те крви вашега прегнућа

Никнуће оно, чег’  се многи плаше,

Никнуће сила српског ускрснућа.

Почин’те мирно, нек је слава вама

И покој вашој племенитој души!

За ваше жртве туга нас не гуши.

Вас земља крије, али не и тама,

Ваше се име у срцима блиста

К’о  на Голготи разапетог Христа.

“Браник”

Илустрована ратна кроника  Св. 25   стр. 205-206