Војник с “Обилића пољане” - Црногорским мајкама

 Црногорским мајкама

 

Мајке, Мајке Црногорске,

Ви синове не плачете,

Кад ко вали силе морске

На душманске ступе чете!

 

Кал витешка ваша дјеца

Пламеног се гвожђа лате

Нит се плаче, нити јеца;

Још им савјет дати знате:

 

“Хитај, сине, да се срета

Кo пут овог крене гнезда,

да нам Орлу лет но смета,

Што је српског неба звјезда.

 

Хитај, да се душманова,

Са границе војска врне,

Као што се од Косова

Повраћала с Горе Црне.

 

Хитај, хитај, да се кида

Измученој браћи ланац,

Да с’ косовска рана вида

Да с’ из српства миче странац

 

Хитај, сине, под заставу

Ове земље што те роди

Њу не пушти, дадни главу

И за Вођу, што те води.

 

Аманет је Барјак свети,

Господара, Отаџбине,

Да се за њим у бој лети,

Клети душман да изгине.

 

Па кад ве би за њим иша’

У редове праве, бојне,

Гдје пушчана сипље киша

He Bpaћaj ce више с војне.

 

Слушај, мајка што ти рече:

Не врнул’ се с бојном славом

Коју до сад свак твој стече

Зар да живиш с ниском главом?

 

Јунаку је још милије

Умријети на бојишту,

Но код своје фамилије

У пепелу на огњишту.

 

Једном ће се поћ у гробље!....

Ал’ другови Обилића

Неће нигда бути робље

Док је Српства и ђетића.

 

Па ће, сине, свак ти рећи:

То је бранич Отаџбине;

За њу радник он највећи,

За њу с’ бори, за њу гине!

 

И с’ побједом ка’ одавно

Нека му се барјак вије

Побједа је њему главно

За живот му стало није!...

 

Па живјеле Мајке рата!

Из Војног вам кличем стана;

А вама је хвала дата

У “Царици од Балкана!...”

 

Цетиње, 8. Маја 1898.

 

Војник

 

С “Обилића пољане”