Филип Ј. Ковачевић - Нашљедниково коло

 

Нашљедниково коло

Пјесма црногорске омладине, која се пјева као: „Радо иде ...”

Срце бије, а коло се вије,

А над колом плаво с’ небо смије,

А на небу сјајна звијезда ниче:

Зв’јездо наша, Књаже-Нашљедниче!

Живио Те Бог

На утјеху рода Твог!

Ти нам био глава

Свуда одабрана,

Ка’ што су Ти мали

И ђедови били;

Е док нам је таквих дичних Господара

Домовина наша не боји се квара:

Свуд ће она прва бит’,

Свуд се њено коло вит’.

 

***

Први бисмо, ђегод боја бисмо —

И ђе бисмо свуда задобисмо

Дика наша св’јету на видику

Свеђ је био Српству на бранику:

Кђаже Николај,

Огњевити српски змај. –

Љубав, брацка слога

И благослов Бога –

Пратали Га свети,

Да Косово свети…

И Тебека Књаже та пратња очева:

Џевердара цика и анџара звека,

Да продужим бабов чин

У-њ да будеш очин син.

 

***

Големо је нашијех душмана,

Све душмана ка’ злогуких врана…

Ема што ће црне кукавице

Кад скочимо на њих јатомице?

Соколови ми

Уз сокола Тебе сви!

Потећи ће крвца

Из јуначких срца !

И пануће глава

Све за српска права;

Нама ништа није слађе на свијету,

Но погинут’ мушки за слободу свету: -

У крвави панут бој

Борећи се за род свој!..

 

***

Што Ти Бабо велики почео

Да Бог да нам, Књаже, Ти дочео:

Све Душана земље што су биле

Престолу се Твоме поклониле!

А Твој златни Грб

Пољубио сваки Срб!

С мора до Дунава

И до Цариграда

Опет Српство мило

С Тобом једно било!

У јединству жељну народа српскога

Под крилима златним орла Ловћенскога

Биће свакој патњи крај,

А по свему Српству рај!

 

Цетиње, на Нашљедников рођендан 1885.

 

Филип Ј. Ковачевић