Србији
Љутим мачем с
Косовске равнице
Осветом си Балкан
посветила,
Ти јуначка
Словинска дјевице
И Милоша мртва
окрунила,
Краљевића Марка
пробудила,
Седлала му шарца
сред горице,
Посјеклицу ћорду
му брусила
Да најприје с’jече
потурице.
***
Те Словинство диши
својој дјеци,
Нек’ загрле
својега Хрвата,
ІІа Бугара и
Словенца брата.
Сад нестало у
земљи Турака,
Али није неслоге
курјака.
Дер Србијо, уз
слогу потеци.
Вид Вулетић-Byкасовић
Нема коментара:
Постави коментар