Влада А. Поповић - Пред скелетом пропалог германског цепелина “L. Z. 85”

Пред скелетом

пропалог германског цепелина “L. Z. 85”

Ту крај мора и крај “Беле-Куле”

Пред-а-мном је скелет цепелина,

Тог’ сејача ужаса и смрти,

Тог’ ваздушног страшила и џина.

Кости су му ватром оглодане

И од пада страшног поломљене,

Да их нико неће моћи више

Саставити, да их зраком крене.

Ветар душе са морске пучине,

Метал шкрипи – то скелет уздише,

И ја чујем молбу скелетову:

-“Не дирај ме бар ти ветре више.

Ти бар знадеш негдашњу ми снагу,

Моју силу страшну и витешку,

Па те молим, не вређај ми ране,

Сажали се на судбу ми тешку…

Ах, дивно је летети по зраку

И кружити у орлову јату;

А претешко свршити, као ја,

Из облака – у вардарском блату.

Славан беше мој долазак први

И летење изнад овог града; -

Грдне сам му починио штете

И задао свакојаког јада;

Дрхатало је свако живо биће,

Што се нађе у њем’ испод мене; -

А, гле, сада, о, Судбино моја

Свете ми се чак и слабе жене!...

“Швапска” дрскост овога скелета

Препуни ми чашу жучи пуну,

Гњевом букнух, успламте ми крвца

И нога ми у ребра га груну.

И ја цикнух:”Доста, зверу један,

зар се сећаш бездушинства свога

И размећеш зверским подвизима

Господара и “Кајзера” твога;

Бар умукни после смрти срамне,

Чедо лажне германске културе,

Себичњачке и милитаристичке

И без срца, - к’о ти сада, штуре.

Милост нема зверу и тирану,

Обадвоје паклене су душе,

Које жуде: све слабије од себ’

Да прождеру или бар угуше.

А за ово, што сад гину људи,

К’о  пред Ускрс невини јагањци,

медведу је скована секира

(За Виљема ланци и катанци)!”

7.-V-1916. год.

Солун

Влада А. Поповић