Влада А. Поповић - Ђурђев-дану

Ђурђев-дану

Ђурђев-Данче, хајдучки састанче,

Најмилији за Србина данче, 

Сад се у нас гора заодева

У зелене лиснате доламе,

И купе се у гору хајдуци,

Устаници, љути осветници,

И народа нашег заштитници,

Да из горе стреме на злотворе; -

К’о  орлови на чопоре вука,

Кад, к’о  стреле, вину се за њима

И слете им на главе и леђа,

Канџама им черупају месо,

Кљуновима кљују очи дивље

И звоцају по главуџи тврдој

Док не прсне, да мозак искрсне,

Да га стрве до последње мрве;

Па канџама раставе им ребра

И ваде им срца јоште жива,

Пуна зверства, пуна дивље злобе,

Да их кљују и ноктима оштрим

Да растржу и у мрве дробе;

Да им плате лудо приступљење

У Орловску кршну Краљевину,

Где орлови вију своја гнезда

И негују своја поколења

И уче их орловскоме лету

За висине испод сунца сама,

Недостижне осталоме свету.

*

Ђурђев-Данче, хајдучки састанче,

Најмилији за Србина данче,

Док је горе и Српских Хајдука

У Србији, земљи Слободији,

Нема станка, а мање опстанка

Харамији, нити тиранији,

А камо ли душманској најезди

Да остане, да се по њој гњезди.

*

Ђурђев-Данче, хајдучки састанче,

Најмилији за Србина данце,

Пошљи поздрав данас преко Сунца

Мојој браћи, робљу у Србији:

Нек’ се клону Ђурђевски Хајдуци,

Орлови су силнији нег’ вуци,

Нек’ не вену, већ нека се прену

И оружја нека се дохвате,

Хајдучије нек’ се српски лате.

Сто педесет хиљада хајдука

Скоро ћемо у Србију прећи,

А за нама по милијун’ војске

Савезника Косову ће слећи;

Биће крви и душманске стрви

И мозгова душманских к’о  блата;

Биће много размрсканих глава

Наше браће, побеснелих “Лава”;

Од Солуна, па до Београда

И од мора Јадранског до Црног

Пироваће гавранова јата.

Земљу нашу умићемо крвљу,

Источеном из душмана њени’,

Истом крвљу умићемообраз

Нашој мајци, сестри, кћери, жени,

И прелити наших милих гробља

Погинулих јунака и робља.

*

У крв нашу сунце нам утону.

Из душманске крви огрејаће,

Окупано лепше засијаће,

Ни облаци висе неће моћи

Над Србијом никад да га с’крију, -

Грејаће нам вековима жарко

Наш аманет Велику Србију.

То ће бити и то мора бити,

Јер вечна је Господова Правда,

Ђурђев-Данче, хајдучки састанче,

Најмилији за Србина данче!

Ђурђев-дан, 1916. г.

Солун

Влада А. Поповић