субота, 21. децембар 2019.

Васа Ешкићевић - Кад нестане Бранковића...





Кад нестане Бранковића...

Са свих страна бесни бура,
Над српством се небо мути
Са свих страна тутњи... уји —
Од свуда смо нападнути.

Народи се листом дижу,
Па и онај што је спав’о,
Да зароне племе наше
Завађено м крваво...

А над гробом српске среће,
Са неслоге наше старе,
Гавранова, црна јата
Залећу се и крстаре — — —

Већ столећа прохујаше
Како траје борба ова,
Што је пружи у аманет —
Црна клетва са Косова...

Зар проклетство не избриса
Горка суза бедне раје?.. —
Ил’ гробови крај Ситнице
Још проклињу нараштаје?..

Или грехе рода мога
Из прошилости буди јава;
Зар скривено све то није
Црним плаштом заборава!?

Ах... кад ли ће српска вила...
Невен-венац слоге сплести,
И здружену браћу своју
У крвави бој повести?

IIа да виде са ужасом,
Сви душмани наши стари,
Како пламте више глава —
Српски мачи и ханџари!..

— Умукоше јавор гусле,
Као уздах болна тића;
Прште струна... и зајеча:
Кад нестане Бранковића!..

Петроград        Васа Ешкићевић



“Луча” свеска VI 1895.






          



Нема коментара:

Постави коментар