Митар Ивељић - Књазу

Књазу

Тамо, ђе се српски крсташ вије

Посмрчета косовскијех рана,

А сокола ђе слобода грије

Од тужнога, од Видова-дана:

Уздижо се над земаљским створом,

Да светиње браниш и олтаре;

Да закрилиш Српство Црном Гором

Од небраће, Књаже Господаре!

У десници два Ти мача сјају,

Ка’ два сунца иза Ловћен-горе;

Један паклу, други лети рају, —

Крвав вјенац носе одозгоре.

Црни пака’ — мјесечева тама;

Два му рога маче потамнио ...

Рај су двери пут вилинска храма;

Ту си мачем вилу запл’јенио.

Док си првим некрст обарао,

Да га сатреш земаљскоме лицу,

Други Ти се небу удварао,

Да очара „Балканску Царицу”

Ка’ пјеснику, Књазу и јунаку

Српство поје, а свијет се диви;

А ти, Боже, мене чуј нејаку:

Пјесника нам, Господара живи!

У Спљету, па чисти понеђељник

Косовка Дјевојка 

(Митар Ивељић)

“Црногорка”  1885  бр. 7