недеља, 13. октобар 2019.

Милан Петровић - Богослужење

Милан М. Петровић




Богослужење

На молитву дошли; клеко роб до роба,
Голобради младић до старине седе.
Судбина је хтела да одједном оба
Трновити венец с Голготе наследе!

Клечи смерно робље испод неба ведра,
Где јутарњи ветрић освежава нерве,
И где Божји слуга држи крст од сребра,
И измирном кади из мале конзерве.

He чекају позив кроз брујање звона,
Далеко је њина домовина стара!...
Место звучних звонамотор авиона
Над главама хукти и облаке пара.

Клечи смерно робље насред песка врела,
Пред иконом малом Богомајке Свете,
И кад се ко сети дечице и села,
Њему крупне сузе низ образ полете.

Њихова су чела избраздале боре
He маре што камен колена им боде,
Само једну жељу упућују горе: —
Да се што пре врате у кутак слободе...

На Ђурђев дан 1941.     Милан Петровић

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош

          

Нема коментара:

Постави коментар