Књазу Николи
Св’јетли Књаже, српска круно,
Црне Горе љути лаве!
Ти, што будиш величанство
Успаване српске славе!
Поборниче оне мисли,
Што је заче свети Сава;
Апостоле братске слоге
И браничу српских права!
Сјајно сунце, што разгониш
Српских јада вељу таму,
Свештениче узорити
У слободе српске храму!
Ти, поносе наших дана,
Несломљена вјеро тврда!
Са уздањем Српство гледа
У седморо твојих брда!...
И палећи огањ наде
У будућност славе нове,
У јунаке Црне Горе,
У синове Душанове. –
Једна нам се жеља рађа,
Једна молба небу лети:
Да у Српству раздробљеном
Ти подигнеш олатар свети.
На тај олтар да вјечито
Небо Славе в’јенац свија,
А у њему – Тебе, Књаже
Да поздрави Србадија …
Да увјенча чело Твоје
Душанова круна сјајна,
Да оживи царевина,
На Косово закопана.
У тој слави, дични Књаже,
Да поживиш многе дане,
Да испуниш аманете
Од Душана завјештане.
То су жеље, св’јетли Књаже,
Што их српска душа свија, -
То су наде, што их храни
У Николу Србадија …
“Живи, Књаже! Живи, срећно!
С Тобом наше наде живе –
Живи дуго, живи славно,
Уз соколе твоје сиве!...
А док небо небом буде,
И док тече кап у мору –
Клицаћемо: “Боже живи
Књаз Николу – Црну Гору!
Богдан
Глас Црногорца бр. 48
1900.
Нема коментара:
Постави коментар