Рајино уздање
Ударало море о мраморје,
А мраморје нит’ стење нит’ јечи;
Море јако, а мраморје тврдо,
Пак се сила срди и одсрди,
Утиша се, па га мирно лиже.
Тако ћеш се и ти расилити
Пусто море, рајини злотворе;
Сустаће ти б’јеси и потреси,
Јер је раја ст’јена од камена,
На камену крстово знамење,
А на крсту сузе исплакане,
Обасјане са божије стране;
Сузе ће се крсту притопити,
Притопити, пак се алемити –
Алем сија – пјева Србадија.
“Српско Коло”
год II
Нема коментара:
Постави коментар