Тих. Б. Ђорђевић - Српски војник

Српски војник

Ишао је напред кроз куршума кишу

Огрез’о  у борби, огрез’о  у крви,

Као јунак прави при сваком јуришу

У највећој ватри свуд је био први.

За слободу свесно пошао да гине

А знао да робље и грца и плаце,

При помисли само на његове патње,

Срце би му кад кад закуцало јаче.

Некад би се опет сав у мисли дао,

Сећао се патњи, невоља и јада,

Свог народа што је дуго робовао

И сузе на очи пошле би му тада.

Сећао се браће што се још злопати

Сећао се многих по њих црних дана,

И дзиновску снагу добио је неку

Да уништи, смрви, мрскога душмана.

Не марећи за крв, проливену своју

Не гледајућ’  жртва за жртвом што пада,

Хрлио је напред, све за већом вољом,

Носећи слободу свом робу што страда.

Тих. Б. Ђорђевић

“Балкански рат” бр. 18   1913.